Википедија

Корисник:Pinki/Песак/Песак 2 — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 62:
На општинским изборима, одржаним у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#21. март|марту]] и [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#1920.|августу 1920.]] СРПЈ(к) освојила је највише гласова у многим градовима попут Београда, Загреба, [[Осијек]]а, [[Скопље|Скопља]], [[Ниш]]а и др. Филип Филиповић био је изабран за [[Градоначелник Београда|председника Београдске општине]], а [[Светозар Делић]] за председника Загребачке општине, али су власти Краљевине СХС спречиле њихово преузимање дужности. На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#28. новембар|новембра 1920]], добила је 59 мандата и заузела треће место по броју посланика у скупштини. Током лета 1920. године СРПЈ(к) је имала преко 65.000, а уједињени синдикати око 210.000 чланова. [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#11. април|Априла 1920.]] присталице класне борбе однели су победу у [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенској социјалдемократској странци]], након чега су донели одлуку да се прикључе СРПЈ(к). [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#11. април#15. април|Половином истог месеца]] одржан је штрајк око 50.000 железничара, што је била једна од највећих радничких акција тога времена. Протекао је у знаку одлучности режима да се обрачуна с револуционарним покретом оличеном у забрани прославе 1. маја, појачане цензуре, хапшења руководилаца СРПЈ(к), суспендовање комунистичких одборника у општинама и распуштање комунистичких општинских управа, проглашење милитаризације железничара, оружаним нападима на штрајкаче и др.{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=68—69}}{{sfn|Просвета|1978|p=70}}
 
=== Поделе на Другом конгресу и забрана рада КПЈ ===
У време јачања револуционарног покрета, све више су у руководству СРПЈ(к) избијале разлике између револуционарне и реформистичке струје. Реформисти-центрумаши, предвођени [[Живко Топаловић|Живком Топаловићем]] и [[Драгиша Лапчевић|Драгишом Лапчевићем]], све отвореније су иступали против револуционарно-комунистичке оријентације партије. Припреме за [[Други конгрес КПЈ|Други конгрес]], као и сам рад Конгреса у [[Вуковар]]у, од [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#20. јун|20. до 25. јуна 1920]], протекли су у отвореном сукобу две струје око кључних питања на која је требало дати одговор у новом програму партије. Делегати Конгреса су се великом већином изјаснили за предлог комунистичког програма и одлучили да се назив партије промени у '''Комунистичка партија Југославије''' (КПЈ). Тада су усвојени акциони програм и статут партије и изабрано ново руководство — председници Централног партијског већа били су [[Павле Павловић]] и [[Јаков Ластрић]], а за секретаре КПЈ [[Сима Марковић]] и [[Филип Филиповић]]. Била је ово одлучујућа победа револуционарне оријентације у југословенском радничком покрету. Недуго након Конгреса реформисти-центрумаши напустили су Комунистичку партију и у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#Децембар|децембру 1921.]] основали [[Социјалистичка партија Југославије|Социјалистичку партију Југославије]].{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=71—73}}{{sfn|Просвета|1978|p=70}}
 
[[Датотека:Radnički dom u Vukovaru.JPG|лево|мини|300п|Зграда Радничког дома у [[Вуковар]]у, у којој је одржан [[Други конгрес КПЈ]]]]
Смиривање револуционарних кретања у [[ЕвропиЕвропа|Европи]] и делимична унутрашња стабилизација, омогућили су владајућем режиму [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] одлучније наступање против револуционарног радничког покрета у Југославији. Пошто је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#Октобар|октобра 1920.]] група чланова КПЈ, окупљених око групе центрумаша„центрумаша”, објавила је ''Манифест опозиције КПЈ'', власт је рачунала на евентуални расцеп у Партији, који је ово требало да покрене. [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#Децембар|Децембра 1920.]] дошло је до великог штрајка рудара, који је најпре захватио око 10.000 рудара у Словенији, а потом око 7.000 рудара у Босни и Херцеговини. Како је у току штрајка дошло до оружаних сукоба рудара са жандармима у [[Хусино|Хусину]], код [[Тузла|Тузле]], познатих као [[Хусинска буна]], власти Краљевине СХС су ово искористиле за обрачун са радничким покретом и Комунистичком партијом. Најпре су донели Уредбу о милитаризацији рудника, а потом је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.#29. децембар|29. децембра 1920.]] министар унутрашњих дела [[Милорад Драшковић]] оптужио КПЈ да припрема револуционарни преврат и донео ''[[Обзнана|Обзнану]]'' којом је забрањена свака комунистичка активност до доношења Устава. Одмах потом уследила су затварања партијских организација, као и масовна хапшења и прогон њених чланова, током кога су пале и прве жртве „[[Бели терор|белог терора]]”, међу којима је [[Стјепан Супанац]].{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=76—77}}{{sfn|Просвета|1978|p=70}}
 
Руководство КПЈ тада се оријентисало на протесте код Владе и у [[Уставотворна скупштина Краљевине СХС|Уставотворној скупштини]], истичући противзаконити карактер ''Обзнане''. Овакав став није задовољио део револуционарно расположених чланова КПЈ, посебно млађих, који су почели да се одлучују за индивидуални терор. Радник [[Спасоје Стејић]] је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#28. јун|28. јуна 1921.]] у Београду[[Београд]]у извршио неуспели атентат на регента [[Александар I Карађорђевић|Александра]], а омладинац Алија Алијагић, члан организације ''[[Црвена правда]]'' је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#28. јун|21. јула 1921.]] у [[Делнице|Делницама]] убио министра Милорада Драшковића, аутора ''Обзнане''. Иако КПЈ није стајала иза њих, ови догађаји знатно су утицали да [[Народна скупштина Краљевине СХС 1921—1922.|Народна скупштина]] [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1921.#2. август|2. августа 1921.]] донесе ''Закон о заштити државе'', којим је свака комунистичка активност квалификованаоквалификована као противзаконита, и чиме је дефинитивно забрањен рад Комунистичке партије. Већина руководећих личности КПЈ, укључујући и комунистичке народне посланике, била је тада ухапшена. и Потом су изведени на суд, а [[Хронологија радничког покрета и почеткомКПЈ 19211922.#25. фебруар|фебруара 1922.]] на ''[[Видовдански процес|Видовданском процесу]]'' осуђениосуђена на мање временскедвогодишње затворске казне.{{sfn|Историја СКЈ|1985|pp=76—77}}{{sfn|Просвета|1978|p=70}}
 
== 1929—1941. ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Корисник:Pinki/Песак/Песак_2”