Пеко Павловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
''Тамо, гдје су Риста и Шћепана и Јована и Илије, Јевта и Максима, змајевитог "с Чева равна српског војводе" од Рудина Алексића Вука и на хиљаде срџбе божије храбрих осветника - нека почине и сјен неумрлог витеза дивног несавлада, нека почине сјен Пека Павловића.'' <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink= |coauthors= |title=Глас Црногорца, 10.5.1903, број 20-стр2., Пеко Павловић, |year=1903|url= http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2505&skrd=1#|publisher= |location= Цетиње |id=}}</ref>
Пеков велики пријатељ [[Марко Миљанов]] у свом писму Пека подсећа на његове (Пекове) речи:
'' Ти знаш о чам је био наш говор, којега ни не бјеше доста даном и ноћем. Највиши говор и муке бјеу ни ране српске од Косова... У један говор о томе ти рече: "Одавно српски очеви синовима говоре да су им приготовили царство ласно да га добију. Но је доста тога било. Ваља ми да га добијемо. а синови да уживају". Рече ти Књаз: "Велиш (л)и тако. Пеко?" "Велим, господару. Да бог да, ко оставља на сина, оста без сина и свега што му је бог удијелио. Јер очеви који смију гинут нете на синове остављат". Млоге твоје племените ријечи које си ми у срце усадио - и ова ми је међу њима пристала.''<ref>[http://www.njegos.org/litera/markopism.htm Марко Миљанов - Писмо војводи Пеку Павловићу]</ref>
== Види још ==
| |||