Википедија

Станишић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 78:
 
За разлику од других насеља у [[Бачка|Бачкој]], у Станишићу се колонисти нису груписали по срезовима и крајевима одакле су дошли.<ref name="autogenerated1">Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”</ref> И на крају, у време [[Колонизација у Војводини 1945-1948.|колонизације Војводине]] [[1945]]–[[1948]]. године у Станишић је дошао највећи број колонистичких породица - 1070 (5430 чланова).<ref>Никола Гаћеша - "Пола века колонизације Војводине", Дневник, 1995.</ref>
 
* [[Списак колонизованих далматинских породица у Станишићу (1945—1948)]]▼
 
''{{цитат|"Однос између досељеника и домородаца био је испрва нетрпељив. Досељеници су гледали на домороце као на богате сељаке, а себе су сматрали заслужнима за народну револуцију. Домороци су нерадо, критизерски и са висине гледали на досељенике. Њихове поступке из првих дана називали су дивљим, „шумским“. Уместо непосредне помоћи и поверења, дошло је до обостраног омаловажавања и грубог подвајања. Интересантно је поменути да је у насељима са већим бројем домородачког становништва процес прилагођавања у извесном смислу ишао теже. То је, без сумње, последица дужег међусобног трвења и отпора"}}'' (В. Ђурић)▼
 
Однос староседелац-досељеник Староседеоци су сматрали да су колонисти људи из рата, „дивљи људи“, „дивљаци“, да су примитивни. Пошто су били голи и боси, звали су их „голаћима“, сиротињом. Сматрали су да су недостојни њих јер су били неуредни, сиромашни и нису имали радне навике као они. Али када су њихове цуре виђале момке Далматинце на игранци, почеле су их упознавати, загледати и дошле су до сазнања: да су ови питоми, паметни, лепи људи бољи од Бачвана. Колонисти-дошљаци су мислили о староседеоцима да су они културнији, да су напреднији, да су богатији од људи на камену јер су овде у равници (равнини)... Мештани [[Срби]] и [[Мађари]] радо узимају за жене Далматинке јер оне поштују мужеве и вредне су за сваки посао. Код њих је још јака патријархална црта, да је мушко „старије“ од жене. Тих бракова је већи број него да досељеник узима Мађарицу или мештанку... [[Срби у Далмацији|Далматинци]] су донели у нову средину многочлану породицу, тј. динарску задругу. Најчешће су ту задругу сачињавали отац и синови, или браћа стричевићи са својом децом (мали је број таквих)... Старешина задруге је био глава куће, најстарији мушкарац <ref>Душанка Огар - „Становништво и друштвени живот у месту Станишић“, у Годишњаку Градског музеја Сомбор 2–3, 2008–2009, Сомбор, 2009, стр. 191.</ref>.▼
 
=== Возови без возног реда ===
Линија 100 ⟶ 94:
 
Колонизација Станишића представљала је најзначајнији миграциони догађај у 255 године дугој историји континуираног насеља, а по свом обиму и значају далеко је надилазила бројчано скромне колонизације села из XVIII века ([[Срби|Срба]] [[1763]]/[[1764]]. и [[Дунавске Швабе|Немаца]] [[1786]]/[[1787]]. године). Ова колонизација суштински је изменила етничку слику села (раније најбројније немачко становништво комплетно је замењено српским и хрватским становништвом из [[Далмација|Далмације]]), те је довела до потпуне промене дотадашњих духовних и културолошких навика и вредности, али и говора, обичаја, начина исхране, облачења итд. Међусобно прожимање старог и новог становништва наступило је постепено, током наредних година.<ref name="automatski generisano3" />
 
▲* [[Списак колонизованих далматинских породица у Станишићу (1945—1948)]]
 
=== Однос староседелац-досељеник ===
 
▲''{{цитат|"Однос између досељеника и домородаца био је испрва нетрпељив. Досељеници су гледали на домороце као на богате сељаке, а себе су сматрали заслужнима за народну револуцију. Домороци су нерадо, критизерски и са висине гледали на досељенике. Њихове поступке из првих дана називали су дивљим, „шумским“. Уместо непосредне помоћи и поверења, дошло је до обостраног омаловажавања и грубог подвајања. Интересантно је поменути да је у насељима са већим бројем домородачког становништва процес прилагођавања у извесном смислу ишао теже. То је, без сумње, последица дужег међусобног трвења и отпора"}}'' (В. Ђурић)
 
▲Однос староседелац-досељеник ...Староседеоци су сматрали да су колонисти људи из рата, „дивљи људи“, „дивљаци“, да су примитивни. Пошто су били голи и боси, звали су их „голаћима“, сиротињом. Сматрали су да су недостојни њих јер су били неуредни, сиромашни и нису имали радне навике као они. Али када су њихове цуре виђале момке Далматинце на игранци, почеле су их упознавати, загледати и дошле су до сазнања: да су ови питоми, паметни, лепи људи бољи од Бачвана. Колонисти-дошљаци су мислили о староседеоцима да су они културнији, да су напреднији, да су богатији од људи на камену јер су овде у равници (равнини)... Мештани [[Срби]] и [[Мађари]] радо узимају за жене Далматинке јер оне поштују мужеве и вредне су за сваки посао. Код њих је још јака патријархална црта, да је мушко „старије“ од жене. Тих бракова је већи број него да досељеник узима Мађарицу или мештанку... [[Срби у Далмацији|Далматинци]] су донели у нову средину многочлану породицу, тј. динарску задругу. Најчешће су ту задругу сачињавали отац и синови, или браћа стричевићи са својом децом (мали је број таквих)... Старешина задруге је био глава куће, најстарији мушкарац... <ref>Душанка Огар - „Становништво и друштвени живот у месту Станишић“, у Годишњаку Градског музеја Сомбор 2–3, 2008–2009, Сомбор, 2009, стр. 191.</ref>.
 
== Станишић после Другог светског рата ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Станишић”