Вилијам Келин Млађи — разлика између измена

| име = Вилијам Келин мл.Млађи

| опис_слике = Вилијам Келин мл.Млађи

| место_рођења = [[Њујорк]], [[САД]]

| држава_рођења = {{застава[[Њујорк (држава)|Њујорк]], [[САД}}]]

| држављанство = АмеричкоСАД

| образовање =[[Универзитет Дјук]] <small>(докторат 2005)</small>

| поље = [[Oнкологијаонкологија]]

| институција = [[Медицински институт Хауард Хјуз]] ; [[Дана-Фарбер/Бригам институтИнститут за рак и болница за женеДана—Фарбер]] ; [[Универзитет Харвард]]

| награде = [[Датотека:Nobel prize medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за физиологију или медицину]] <small>(2019)<small/small>

Вилијам Келин мл. јеМлађи рођен ују Њујорку, 23. новембра 1957. године.

Студирао је хемију и математику на [[Универзитет Дјук|Универзитету Дјук]] у [[Дарам (Северна Каролина)|Дараму]], у америчкој савезној држави [[Северна Каролина]] и тамо стекао звање доктора[[Доктор медицине|доктора [[1982медицине]] 1982. године.

У том периоду је радио на [[Univerzitet Džons Hopkins|Универзитету Џонс Хопкинс]] у [[Балтимор|Балтимору]], у америчкој савезној држави [[Мериленд]].<ref name="nobelprize" />

У комапанијиИнституту ''Даназа рак Дана—Фарбер ({{Јез-Фарбер''енгл|Dana–Farber Cancer Institute|веза=не}}) Вилијам Келин је [[1993]]. године основао лабараторију за своја истраживања у сузбијању тумора.

[[Године 2002]]. године, постао је професор уна МедицинскојМедицинском школи Харвард,факултету [[Универзитет Харвард|Универзитета Харвард]] у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], [[Масачусетс]].<ref name="nobelprize" />

ЗаИако претварањесе хране у корисну енергију је потребан кисеоник. Вековима севековима разумела и схватала важност кисеоника, алидуго тоније било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа кисеоника дуго није било познатоистог.

ВХЛ тумори (Вонод Хипел{{Јез-Линдауоваенгл|Von болестHippel–Lindau disease, VHL|веза=не}} — „Фон Хипел—Линдауова болест”) и чињеница да су изазвани мутацијом гена који стварају низак ниво кисеоника у крви су заинтересовали ВилијемаВилијама Келина да се бави истраживачким радом на том пољу. Каелин је претпоставио да можда постоји веза између стварања ВХЛ тумора и недостатка тела да детектује кисеоник.

Каелинов рад се ускладио сас радом Питера Џ. Ратклифа и Грега Л. Семенза , те су заједно открили како ћелије могу да осете ипроменљиву прилагодедоступност секисеоника променљивоји доступностиприлагоде кисеоникајој се.<ref name="recipe-cpsa">{{cite web |title=Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2019. |url=https://recipe-cpsa.com/nobelova-nagrada-za-fiziologiju-ili-medicinu-2019/ |website=Recipe-cpsa.com |accessdate=17. 10. 2020}}</ref> Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.

Краљевска[[Шведска краљевска академија наукенаука]] за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. године прогласила је Вилијама Келина млМлађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају промени доступног кисеоника. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против [[Рак (болест)|рака]], [[анемија]] и многих других болести.<ref name="nobelprize" />

“Основни„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником”кисеоником у телутелу”.<ref name="svet nauke">{{cite web |last1=Milan |first1=Milošević |title=Nobelova nagrada za medicinu (2019) |url=https://www.svetnauke.org/21715-nobelova-nagrada-za-medicinu-2019 |website=Svet nauke |accessdate=17. 10. 2020}}</ref>