Свећица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 12:
| caption2 = Електрична варница на свећици
}}
За проналазак свећицеkurca заслужан је белгијски инжењер Етјен Леноар, искористивши је за свој бензински мотор из [[1860]]. године, као први комерцијално успешни клипни мотор с унутрашњим сагоревањем. Први патенти за свећицу иду на рачун [[Никола Тесла|Николе Тесле]] (U.S. Patent 609.250 за систем синхронизованог паљења из [[1898]].), Фредерика Ричарда Симса (GB 24859/1898 из 1898.) и [[Роберт Бош|Роберта Боша]] (GB 26907/1898 из 1898).
 
Међутим, једино је проналазак првог комерцијално одрживог решења високонапонске свећице, који је био део система паљења базираног на индуктору, инжењера из компаније [[Бош (компанија)|Бош]], Готлоба Хонолда [[1902]]. године, омогућио развој мотора са системом паљења уз помоћ свећица. За унапређења која су касније уследила, заслужни су Алберт Чемпион, браћа Лоџ, Кенелм Ли Гинис, док је Хелен Блер Бартлет одиграла виталну улогу у креирању изолатора [[1930]]. године.<ref name="свећица1">{{cite web |url=https://autorepublika.com/2018/09/28/svecice-tako-male-a-tako-vazne/ |title=Свећице – тако мале а тако важне |author= |authorlink= |coauthors= |date= |publisher=autorepublika.com |language=sr |archiveurl= |archivedate= |accessdate=8. 6. 2020}}</ref>