Јадролинија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Jadrolinija_Palaca_Jadran_Rijeka2.jpg|мини|300x300пискел|Палата Јадран, саграђена 1897. године, у којој је данас седиште Јадролиније]]
'''Јадролинија''' је [[хрватска]] транспортна компанија (бродарска компанија) основана у [[Ријека (град)|Ријеци]] [[20. јануар|20. јануара]] [[1947]]. Јадролинија је највеће хрватско предузеће за превоз путника, одржава линије са готово свим хрватским острвима и неким лукама у Италији.
 
== Историја ==
Године 1922. на иницијативу државе [[Краљевина Југославија|КСХС]] и као услов за добијање субвенције, паробродарска друштва [[Јадранска пловидба]] ([[Sušak|Сушак]]), [[Заједничко бродарско предузеће Океанија]] ([[Трст]]), [[Аустро-хрватско паробродно друштво на дионице]] ([[Пунат]]), [[Обална паропловидба друштво с.о.ј.]] ([[Дубровник]]), [[Паробродарско друштво на дионице]] ([[Сплит]]) и [[Хрватско паробродарско друштво на дионице]] ([[Сењ]]) спојиле су се у Јадранску пловидбу д.д. у Сушаку. Ново предузеће тада је имало 79 бродова, а 17 година касније, [[1939|1939. године]], 55 бродова. Чак и након спајања, редослед пловидбе полако је успостављен јер је део обале још увек био под италијанском окупацијом. Тако ни 1923. године [[Пароброд|пароброди]] нису напуштали Сушак, већ [[Бакар (град)|Бакар,]] који је преко Шкрљева [[Железница|железницом]] био повезан са [[Загреб|Загребом]].
 
Прве редовне трајектне линије успостављене су из Бакра 1. јуна 1923. године, а од 1924. године промет на хрватском делу Јадрана је подељен у четири округа: Сушак, Шибеник, Сплит и Дубровник. Од Бакра су до [[Далмација|Далмације]] водиле две брзе линије: Бакар - [[Котор]] и Бакар - [[Метковић|Метковић,]] које су саобраћале два пута недељно. После 1924. Јадранска пловидба је увела четири дуж обалне недељне пруге намењене углавном туристима који су се на Јадран почели враћати после Првог светског рата: Сушак - Котор, Сушак - Метковић, Сплит - Дубровник и путничка теретна железница Сушак - Котор. Изван земље пароброди су саобраћали на следећим линијама: Сушак - [[Патра|Патрас]] (једном недељно), Сушак - Трст - [[Пиреј]] - [[Солун]] (два пута недељно) и Метковић - Трст (једном недељно).
 
== Бродови и линије ==
Линија 15 ⟶ 20:
| align="Center" | 1990.
| align="Center" | 1998.
| [[Ријека (град)|Ријека]] - [[Раб (град)|Раб]] - [[Новаља]]
| 356
|-
Линија 21 ⟶ 26:
| align="Center" | 1989.
| align="Center" | 2015
| [[Задар]] - [[Преко]]
| 350
|-
Линија 27 ⟶ 32:
| align="Center" | 1990.
| align="Center" | 2001
| [[Ријека (град)|Ријека]] - [[Црес (град)|Црес]] - [[Мартиншћица]] - [[Уније (Мали Лошињ)|Уније]] - [[Сусак (Мали Лошињ)|Сусак]] - [[Иловик (Мали Лошињ)|Иловик]] - [[Мали Лошињ]]
| 306
|-
Линија 33 ⟶ 38:
| align="Center" | 2018.
| align="Center" | 2018.
| [[Убле (Ластово)|Убли]] - [[Вела Лука]] - [[Хвар (град)|Хвар]] - [[Сплит]]
| 403
|-
Линија 45 ⟶ 50:
| align="Center" | 1989.
| align="Center" | 2004.
| [[Вис (град)|Вис]] - [[Сплит]]
| 306
|-
Линија 51 ⟶ 56:
| align="Center" | 1991
| align="Center" | 2004.
| [[Ист (Задар)|Ист]] - [[Запунтел]] - [[Бргуље]] - [[Молат (Задар)|Молат]] - [[Задар]]
| 324
|-
Линија 63 ⟶ 68:
| align="Center" | 1990.
| align="Center" | 1998.
| [[Задар]] - [[Мали Иж]] - [[Вели Иж]] - Мала Рава - [[Рава (Задар)|Рава]]
[[Задар]] - Ривањ - Сеструњ - [[Зверинац (Сали)|Зверинац]] - [[Божава]] - [[Брбињ]]
| 310
Линија 70 ⟶ 75:
| align="Center" | 2011.
| align="Center" | 2016
| [[Јелса]] - [[Бол (Брач)|Бол]] - [[Сплит]]
| 304
|}
Линија 335 ⟶ 340:
| align="Center" | 1988
| align="Center" | 1991
| [[Задар]] - [[Преко]]
| 250
|-
Линија 341 ⟶ 346:
| align="Center" | 1963
| align="Center" | 1963
| [[Дубровник]] - [[Колочеп (Дубровник)|Колочеп]] - [[Лопуд (Дубровник)|Лопуд]] - [[Суђурађ|Судурад]]
| 450
|-
Линија 347 ⟶ 352:
| align="Center" | 1957
| align="Center" | 1957
| [[Мали Лошињ]] - Веле Сракане - [[Уније (Мали Лошињ)|Уније]] - [[Сусак (Мали Лошињ)|Сусак]] - [[Мали Лошињ]]
| 450
|-
Линија 353 ⟶ 358:
| align="Center" | 1955
| align="Center" | 1955
| [[Шибеник]] - [[Зларин (Шибеник)|Зларин]] - [[Првић Лука]] - [[Првић Шепурине|Шепурине]] - [[Водице (Хрватска)|Водице]]
| 300
|-
Линија 511 ⟶ 516:
|-
|}
 
== Историја ==
Године 1922. на иницијативу државе [[Краљевина Југославија|КСХС]] и као услов за добијање субвенције, паробродарска друштва [[Јадранска пловидба]] ([[Sušak|Сушак]]), [[Заједничко бродарско предузеће Океанија]] ([[Трст]]), [[Аустро-хрватско паробродно друштво на дионице]] ([[Пунат]]), [[Обална паропловидба друштво с.о.ј.]] ([[Дубровник]]), [[Паробродарско друштво на дионице]] ([[Сплит]]) и [[Хрватско паробродарско друштво на дионице]] ([[Сењ]]) спојиле су се у Јадранску пловидбу д.д. у Сушаку. Ново предузеће тада је имало 79 бродова, а 17 година касније, [[1939|1939. године]], 55 бродова. Чак и након спајања, редослед пловидбе полако је успостављен јер је део обале још увек био под италијанском окупацијом. Тако ни 1923. године [[Пароброд|пароброди]] нису напуштали Сушак, већ [[Бакар (град)|Бакар,]] који је преко Шкрљева [[Железница|железницом]] био повезан са [[Загреб|Загребом]].
 
Прве редовне трајектне линије успостављене су из Бакра 1. јуна 1923. године, а од 1924. године промет на хрватском делу Јадрана је подељен у четири округа: Сушак, Шибеник, Сплит и Дубровник. Од Бакра су до [[Далмација|Далмације]] водиле две брзе линије: Бакар - [[Котор]] и Бакар - [[Метковић|Метковић,]] које су саобраћале два пута недељно. После 1924. Јадранска пловидба је увела четири дуж обалне недељне пруге намењене углавном туристима који су се на Јадран почели враћати после Првог светског рата: Сушак - Котор, Сушак - Метковић, Сплит - Дубровник и путничка теретна железница Сушак - Котор. Изван земље пароброди су саобраћали на следећим линијама: Сушак - [[Патра|Патрас]] (једном недељно), Сушак - Трст - [[Пиреј]] - [[Солун]] (два пута недељно) и Метковић - Трст (једном недељно).
 
== Галерија слика ==