Википедија

Татјана Суботин Голубовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 87.116.165.117 (разговор) на последњу измену корисника DJ0302
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
{{Научник
| име = Татјана Суботин- Голубовић
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| пуно_име = Татјана Суботин- Голубовић
| датум_рођења = {{датум рођења|1957|год=да}}
| место_рођења = [[Београд]]
Ред 16:
|напомене =
}}
'''Татјана Суботин- Голубовић''' ([[1957]].) српски је класични филолог, историчар [[Српска стара књижевност|старе српске књижевности]], професор [[Старословенски језик|старословенског језика]] и преводилац.
 
== Биографија ==
Татјана Суботин Голубовић је рођена у Београду [[1957]]. године, где је завршила основно образовање и [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]]. Студије [[класичне науке|класичних наука]] на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]] уписала је [[1975]], а дипломирала [[1979]].године. Од [[1980]]. запослена је као асистент-приправник на Одељењу за историју. Магистрирала је на класичним наукама [[1986]]. године под менторством проф. др [[Мирон Флашар|Мирона Флашара]]. Докторску дисертацију под насловом Српско рукописно наслеђе од [[1557]]. до средине 17. века, одбранила је [[1996]]. године, под менторством академика [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] (рад је објављен као књига [[1999]]). Наредне године је изабрана за доцента (реизабрана [[2002]]), а [[2008]]. изабрана је за ванредног професора (реизабрана [[2013]]).
Др Татјана Суботин Голубовић је рођена у Београду [[1957]].године, где је
 
завршила основно образовање и [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]]. Студије [[класичне науке|класичних наука]]
На Одељењу за историју Т. Суботин Голубовић предаје [[Старословенски језик|старословенски језик]] и [[ћирилица|ћирилску]] [[палеографија|палеографију]] на свим нивоима студија. У периоду од [[2012]]. до [[2015]]. обављала је дужност начелнице Одељења за археографију [[Народна библиотека Србије|НБС]]. Члан је Старословенског одбора [[САНУ]] и Одбора за изворе српског права [[САНУ]]. Од [[2012]]. уредник је часописа Археографски прилози и члан редакције часописа [[Стари српски архив]], [[Грађа о прошлости Босне]] и [[Slovene – International Jurnal of Slavic Studies]]. Од [[2014]]. руководи радом Центра за [[Русија|руске студије]] [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета у Београду]].
на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]] уписала је [[1975]], а дипломирала [[1979]].године. Од
 
[[1980]].године запослена је као асистент-приправник на Одељењеу за историју.
Објавила је две монографије, низ радова у научним часописима и зборницима са научних скупова, а као посебна издања објавила је и критички приређене наративне историјске изворе.▼
Магистрирала је на класичним наукама [[1986]].године под менторством проф.др [[Мирон Флашар|Мирона
Флашара]]. Докторску дисертацију под насловом Српско рукописно наслеђе од
[[1557]].године до средине 17.века, одбранила је [[1996]].године, под менторством академика
[[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]](рад је објављен као књига [[1999]].). Наредне године је изабрана за доцента (реизабрана [[2002]]), а
[[2008]].године је изабрана за ванредног професора (реизабрана [[2013]]).
На Одељењу за историју Т. Суботин Голубовић предаје [[Старословенски језик|старословенски језик]] и
[[ћирилица|ћирилску]] [[палеографија|палеографију]] на свим нивоима студија. У периоду од [[2012]] – [[2015]].године
обављала је дужност начелнице Одељења за археографију [[Народна библиотека Србије|НБС]]. Члан је
Старословенског одбора [[САНУ]] и Одбора за изворе српског права [[САНУ]]. Од [[2012]].
уредник је часописа Археографски прилози и члан редакције часописа [[Стари српски архив]], [[Грађа о прошлости Босне]] и [[Slovene – International Jurnal of Slavic Studies]]. Од
[[2014]].године руководи радом Центра за [[Русија|руске студије]] [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета у Београду]]
Објавиолаје две монографије, низ радова у научним
▲часописима и зборницима са научних скупова, а као посебна издања објавила је и
критички приређене наративне историјске изворе.
 
== Монографије ==
Научна монографија:
* МИШИЋ, Синиша, СУБОТИН-ГОЛУБОВИЋ, Татјана, ŽIVKOVIĆ, Tibor (уредник). Светоарханђеловска хрисовуља, (Извори за српску историју, књ. 3), (Ћирилички споменици, књ. 3). Београд: Историјски институт, 2003. 239 стр., [3] листа с таблама, илустр. {{ISBN|86-7743-034-2}}. [COBISS.SR-ID 106525452]
 
* СУБОТИН-ГОЛУБОВИЋ, Татјана, ПАНТИЋ, Мирослав (уредник). Српско рукописно наслеђе од 1557.године до средине XVII века : примљено на II скупу Одељења језика и књижевности, 25. фебруара 1997, наоснову реферата академика Мирослава Пантића и академика Симе Ћирковића, (Посебна издања, Одељење језика и књижевности, књ. 640, књ. 51). Београд: Српска академија анука и уметности, 1999. 288 стр. {{ISBN|86-7025-282-1}}. [COBISS.SR-ID 150965255]
 
 
== Изабрани радови ==
Линија 116 ⟶ 102:
* [https://web.archive.org/web/20191226203027/http://vbs.vbs.rs/cobiss/bibliografije/Y20191226205319-01645.html] Персонална библиографија
 
{{DEFAULTSORT:Суботин- Голубовић, Татјана}}
[[Категорија:Рођени 1957.]]
[[Категорија:Српски класични филолози]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Татјана_Суботин_Голубовић”