Азерски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Отклањам референцу : мртва веза
мНема описа измене
Ред 1:
{{Кутијица за језик
| име =азерски језик
| изворноиме ={{lang|aze|Azərbaycan dili, / آذربايجان ديلی, / Aзәрбајҹан дили}}<ref group=note>Former [[Cyrillic script|Cyrillic]] spelling used in the [[Azerbaijan Soviet Socialist Republic]].</ref>
| боја =Алтајски
| државе=[[Азербејџан]], [[Иран]], [[Турска]], [[Грузија]], [[Јерменија]], [[Русија]], [[Казахстан]], [[Ирак]], [[Сирија]]
Ред 9:
| пор2=[[Туркијски језици|туркијски]]
| пор3=јужнотуркијски
| писмо =[[ћирилицалатиница]], [[латиницаарапско писмо]] и, [[арапско писмоћирилица]]
| службени ={{застава|Азербејџан}}<br />{{застава|Дагестан}} ([[Русија]])
|iso1=az|iso2=aze|iso3=aze
Ред 16:
}}
 
'''Азерски језик''' или({{јез-азер|Azərbaycan dili / آذربايجان ديلی / Aзәрбајҹан дили}}), такође познати и као '''азербејџански турски језик'''<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/azeri/analysis/2016/08/160809_azer_turk_language|title=Türk dili, yoxsa azərbaycan dili?|last=alim|first=Altay Göyüşov Tarixçi|last2=Bakı|website=BBC News Azərbaycanca|language=az|access-date=2020-05-22}}</ref> ({{јез-азе|Azərbaycan dili, Türk dili}}) је [[Туркијски језици|туркијски језик]] којим се углавном говори у [[Азербејџан]]у и северозападном [[Иран]]у.<ref>Christiane Bulut. "Syntactic Traces of Turkic-Iranian Contiguity". In: Johanson, Lars and Bulut, Christiane (eds.). ''[https://books.google.fr/books?id=YB1UWaDMCKcC Turkic-Iranian Contact Areas]''. Otto Harrassowitz Verlag, 2006.</ref><ref>{{Cite news|title=Iran's Ethnic Azeris And The Language Question|url = http://www.rferl.org/content/Irans_Ethnic_Azeris_And_The_Language_Question/2103609.html|newspaper = RadioFreeEurope/RadioLiberty|date=19. 7. 2010|accessdate=24. 1. 2016|first = Abbas|last=Djavadi}}</ref><ref>{{Cite web|title=AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish – Encyclopaedia Iranica|url = http://www.iranicaonline.org/articles/azerbaijan-viii|website = www.iranicaonline.org|accessdate=24. 1. 2016|last=electricpulp.com}}</ref> Поред тога, говорници овог језика живе у [[Турска|Турској]], [[Ирак]]у, [[Грузија|Грузији]], [[Јерменија|Јерменији]], областима [[Русија|Русије]] на Кавказу и у дијаспори (највише [[Немачка]]). Азерски језик је близак сродник [[Турски језик|турског језика]]. Развио се у [[18. век]]у.
 
Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу [[phonology|фонологије]], [[lexicon|речника]], [[morphology (linguistics)|морфологије]], [[syntax|синтаксе]], и [[loanwords|позајмљеница]].<ref>{{Cite news|url=https://www.ethnologue.com/language/azj|title=Azerbaijani, North|work=Ethnologue|accessdate=27. 10. 2018|language=en|quote=Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani}}</ref> -{ISO 639-3}- групише ова два језика као „макројезик”.<ref>[https://www.ethnologue.com/language/aze Ethnologue], [https://iso639-3.sil.org/code/aze ISO 639-3]</ref> Северни азерски има званичан статус у [[Republic of Azerbaijan|Републици Азербејџан]] и [[Дагестан]]у ([[Federal subjects of Russia|федералним субјектима]] [[Русија|Русије]]) док јужни азерски нема званични статус у у [[Azerbaijan (Iran)|Ирану]], где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама [[Georgia (country)|Грузије]] и [[Turkey|Турске]] и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.