Максвел–Болцманова дистрибуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 20:
}}}}-->У [[Физика|физици]] (посебно у [[Статистичка механика|статистичкој механици]] ), '''Маквел-Болцманова расподела''' је посебна [[Расподела вероватноће|дистрибуција вероватноће]] названа по [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмсу Клерку Максвелу]] и [[Лудвиг Болцман|Лудвигу Болцману]] .
 
Прво је дефинисана и коришћенкоришћена за описивање [[Magnituda brzine kretanja|брзина]] честица у [[Идеални гас|идеалним гасовима]], где се честице слободно крећу унутар непокретног контејнера без међусобне интеракције, изузев врло кратких [[Судари|судара]] у којима међусобно или са својим окружењем размењују енергију и моментум. Термин „честица“ у овом контексту односи се само на гасовите честице ( [[Атом|атоме]] или [[Молекул|молекуле]] ), а претпоставља се да је систем честица достигао [[Равнотежно стање (термодинамика)|термодинамичку равнотежу]] . <ref name="StatisticalPhysics">''Statistical Physics'' (2nd Edition), F. Mandl, Manchester Physics, John Wiley & Sons, 2008, {{ISBN|9780471915331}}</ref> Енергије таквих честица прате оно што је познато као Маквел-Болцманова статистика, а статистичка расподела брзина изведена је изједначавањем енергија честица са [[Кинетичка енергија|кинетичком енергијом]] .
 
Математички, Маквел-Болцманова расподела је хи дистрибуција са три [[Степени слободе|степена слободе]] (компоненте вектора [[Брзина|брзине]] у [[Еуклидов простор|Еуклидовом простору]] ), са параметром скале који мери брзине у јединицама пропорционалним квадратном корену од <math>T/m</math> (однос температуре и масе честица). <ref>University Physics – With Modern Physics (12th Edition), H.D. Young, R.A. Freedman (Original edition), Addison-Wesley (Pearson International), 1st Edition: 1949, 12th Edition: 2008, {{ISBN|978-0-321-50130-1}}</ref>