Историјски ревизионизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 7:
== Разлози за ревизију историје ==
 
Генерално посматрано научна ревизија је позитиван и пожељан чин. Ревизија научних сазнања је основ сваке науке на њеном путу за достизањем научне истине. Ни једна наука не инсистира на апсолуитној истини (то је одлика догматског приступа), већ научној, насталој на основу стручних, методолошких анализа расположивих података. Са новим сазнањима могуће је и мењање научне истине, а то је задатак ревизије Најуопштенији разлози за појаву историјског ревизионизма, односно ново тумачење историјских догађаја и процеса, могу се сажети на:
# нови инвентивнији поглед на садржаје од раније расположиве грађе;
# приступ новим подацима, најчешће у облику државних [[архив]]а са којих је протеком времена скинута ознака „државне тајне“, а који дају потпуно нову перспективу, односно нова објашњења за одређене догађаје о којима је постојало укорењено мишљење или консензус;
# нова [[наука|научна]] достигнућа, прије свега из подручја [[природне науке|природних]] или [[форензичка наука|форензичких]] наука, који дају бројне нове податке односно алате за одређивање старости (датирање), поријекла и других особина људских остатака или [[археологија|археолошких]] артефаката;
# промјенепромене политичких околности које су налагале да се историја тумачи на један, односно спречавле да се тумачи на други начин, односно нови културни и политички трендови са којима се дотадашња историја или њено тумачење треба да „усклади“.
 
Управо је [[политика|политички]] контекст, односно експлицитни или претпостављени политички мотив за ревизију историје један од разлога због чега израз „историјски ревизионизам“ често има негативне конотације, што представља апсолутну грешку. ТомеПротивници је"ревизионзма" приличносу допринијелаони историографијакојима уне другојодговара половиниизношење 20.нових вијекачињеница ради достизања научне истине, односновећ се настојања(као појединихдогмате) историчаратруде да незаштите саморанију објасне"историјску истину", негоодносећи исе оправдајупрема ињој рехабилитујукао [[силепрема Осовине|губитничкунедодирљивој страну]]догми укоја [[Другине светскисме рат|Другомда свјетскомсе рату]]мења. ЗбогУ тоганамери да заштите такву догму они, свесрдно се честопротиве изразновим „историјскисазнањима, ревизионизам“и мијешаревизију оцењују као непожељну и негативну. Тиме они свесно ии несвесно поистовећију појам ревизије, који не позитиван и пожељан, са „[[појмом негационизам|негационизмом]]“. илиНегационизам [[порицањепак геноцида|порицањемпредставља геноцида]],негацију односноисторијске тврдњамаистине даи сењено некифалсификовање. „проблематични“Начелно, догађајиреч којије о стварању фалсификовање стварности која се сматрајузатим дијеломбрани историјекао једноставнодогма, нисунедозвољавајући догодилида се напада и мења.
 
Оваквим приступима је прилично допринијела историографија у другој половини 20. вијека. По завршетку Другог светског рата режимска историографија се трудила да створи за режим и важећу идеологију пожељне представе, које су неретко потпуно другачије од реалне прошле стварности, односно представљају ставове настале на основу негационизма. Свака нова истраживања која указују на другачије податке и руше успостављену догму, како она у потпуности заснована на научном приступу, тако и ненаучна (која су такође негационизам), проглашају за ревизионизам. Таквим догматским приступом искривљен прилаз изразу „историјски ревизионизам“ се мееша са појмом „[[негационизам]]“ (у који између осталога спада и [[порицање геноцида|порицањем геноцида]]), односно тврдњама да се неки „проблематични“ догађаји који се сматрају дијелом историје једноставно нису догодили.
 
== Референце ==