Вукова реформа — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
У другој половини 18. века, у складу са захтевима новог времена, са епохом просвећености која се приближавала, неразумљивост славеносрпски језик, посебно у текстовима са световном садржином, условила је настанак славеносрпског језика. Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама XVIII века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. <ref>[http://slobodnahercegovina.com/mrkaljeva-i-vukova-reforma-cirilice Мркаљева и Вукова реформа ћирилице (26. 11. 2017.)]</ref>
 
Вукова реформа је почела 1814. и завршила 1868. године. <ref>[http://www.srpskijezik.rs/gramatika/vukova-reforma Vukova reforma]</ref> Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио [[Јохан Кристоф Аделунг|Аделунгов]] принцип: ''„пиши као што говориш, а читај као што је написано“''. Ранији покушаји, попут [[Сава Мркаљ|Саве Мркаља]], су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова.
Вукова реформа је почела 1814. и завршила 1868. године. <ref>[http://www.srpskijezik.rs/gramatika/vukova-reforma Vukova reforma]</ref>
 
== Реформа писма ==
 
Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом -{(л + ь -> љ, н + ь -> њ)}-. Изглед слова -{''ђ''}- је прихватио од [[Лукијан Мушицки|Лукијана Мушицког]], -{''џ''}- је узео из неких старих [[румунски језик|румунских]] рукописа, а -{''ћ''}- из старих српских рукописа. Узимање слова ''ј'' из [[латиница|латинице]] су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на [[католичка црква|покатоличавању]] српског народа.
 
{{clear|left}}
Из старословенске азбуке Вук је '''задржао''' следећа 24 слова:
 
{| cellpadding=4 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''-{А а}-''' || '''-{Б {{lang|sr|б}}}-''' || '''-{В в}-''' || '''-{Г г}-''' || '''-{Д д}-''' || '''-{Е е}-''' || '''-{Ж ж}-''' || '''-{З з}-'''
|-
| '''-{И и}-''' || '''-{К к}-''' || '''-{Л л}-''' || '''-{М м}-''' || '''-{Н н}-''' || '''-{О о}-''' || '''-{П п}-''' || '''-{Р р}-'''
|-
| '''-{С с}-''' || '''-{Т т}-''' || '''-{У у}-''' || '''-{Ф ф}-''' || '''-{Х х}-''' || '''-{Ц ц}-''' || '''-{Ч ч}-''' || '''-{Ш ш}-'''
|}
 
Њима је '''додао''' једно из латинице:
 
{| cellpadding=4 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''-{Ј ј}-'''
|}
 
И пет нових:
 
{| cellpadding=6 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''Љ љ''' || '''Њ њ''' || '''Ћ ћ''' || '''Ђ ђ''' || '''Џ џ'''
|}
 
Избацио је следећа слова:
 
{| cellpadding=6 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''Ѥ ѥ''' (је) || '''Ѣ, ѣ''' (јат) || '''І ї''' (и) || '''Ѵ ѵ''' (и) || '''Ѹ ѹ''' (у) || '''Ѡ ѡ''' (о) || '''Ѧ ѧ''' (мали јус) || '''Ѫ ѫ''' (велики јус) || '''Ы ы''' (јери, тврдо и)
|-
| '''Ю ю''' (ју) || '''Ѿ ѿ''' (от) || '''Ѳ ѳ''' (т) || '''Ѕ ѕ''' (дз) || '''Щ щ''' (шт) || '''Ѯ ѯ''' (кс) || '''Ѱ ѱ''' (пс) || '''Ъ ъ''' (тврди полуглас) || '''Ь ь''' (меки полуглас) || '''Я я''' (ја)
|}
 
Стара слова је подржавала [[Српска православна црква]], коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом. У почетку Вук није употребљавао слова ''ф'' и ''х''. Слово ''х'' је додао у [[Цетиње|цетињском]] издању ''„Народних српских пословица“'' из [[1836]]. године.
 
== Референце ==