Вукова реформа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
У другој половини 18. века, у складу са захтевима новог времена, са епохом просвећености која се приближавала, неразумљивост славеносрпски језик, посебно у текстовима са световном садржином, условила је настанак славеносрпског језика. Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама XVIII века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. <ref>[http://slobodnahercegovina.com/mrkaljeva-i-vukova-reforma-cirilice Мркаљева и Вукова реформа ћирилице (26. 11. 2017.)]</ref>
Вукова реформа је почела 1814. и завршила 1868. године. <ref>[http://www.srpskijezik.rs/gramatika/vukova-reforma Vukova reforma]</ref> Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио [[Јохан Кристоф Аделунг|Аделунгов]] принцип: ''„пиши као што говориш, а читај као што је написано“''. Ранији покушаји, попут [[Сава Мркаљ|Саве Мркаља]], су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, која су се писала иако нису имала својих гласова.
== Реформа писма ==
Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом -{(л + ь -> љ, н + ь -> њ)}-. Изглед слова -{''ђ''}- је прихватио од [[Лукијан Мушицки|Лукијана Мушицког]], -{''џ''}- је узео из неких старих [[румунски језик|румунских]] рукописа, а -{''ћ''}- из старих српских рукописа. Узимање слова ''ј'' из [[латиница|латинице]] су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на [[католичка црква|покатоличавању]] српског народа.
{{clear|left}}
Из старословенске азбуке Вук је '''задржао''' следећа 24 слова:
{| cellpadding=4 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''-{А а}-''' || '''-{Б {{lang|sr|б}}}-''' || '''-{В в}-''' || '''-{Г г}-''' || '''-{Д д}-''' || '''-{Е е}-''' || '''-{Ж ж}-''' || '''-{З з}-'''
|-
| '''-{И и}-''' || '''-{К к}-''' || '''-{Л л}-''' || '''-{М м}-''' || '''-{Н н}-''' || '''-{О о}-''' || '''-{П п}-''' || '''-{Р р}-'''
|-
| '''-{С с}-''' || '''-{Т т}-''' || '''-{У у}-''' || '''-{Ф ф}-''' || '''-{Х х}-''' || '''-{Ц ц}-''' || '''-{Ч ч}-''' || '''-{Ш ш}-'''
|}
Њима је '''додао''' једно из латинице:
{| cellpadding=4 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''-{Ј ј}-'''
|}
И пет нових:
{| cellpadding=6 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''Љ љ''' || '''Њ њ''' || '''Ћ ћ''' || '''Ђ ђ''' || '''Џ џ'''
|}
Избацио је следећа слова:
{| cellpadding=6 style="font-size:larger; text-align:center;" class="Unicode"
|-
| '''Ѥ ѥ''' (је) || '''Ѣ, ѣ''' (јат) || '''І ї''' (и) || '''Ѵ ѵ''' (и) || '''Ѹ ѹ''' (у) || '''Ѡ ѡ''' (о) || '''Ѧ ѧ''' (мали јус) || '''Ѫ ѫ''' (велики јус) || '''Ы ы''' (јери, тврдо и)
|-
| '''Ю ю''' (ју) || '''Ѿ ѿ''' (от) || '''Ѳ ѳ''' (т) || '''Ѕ ѕ''' (дз) || '''Щ щ''' (шт) || '''Ѯ ѯ''' (кс) || '''Ѱ ѱ''' (пс) || '''Ъ ъ''' (тврди полуглас) || '''Ь ь''' (меки полуглас) || '''Я я''' (ја)
|}
Стара слова је подржавала [[Српска православна црква]], коју је у њима видела неку врсту везе културе и писмености са религијом. У почетку Вук није употребљавао слова ''ф'' и ''х''. Слово ''х'' је додао у [[Цетиње|цетињском]] издању ''„Народних српских пословица“'' из [[1836]]. године.
== Референце ==
| |||