|
== Разлози за ревизију историје ==
Генерално посматрано научна ревизија је позитиван и пожељан чин. Ревизија научних сазнања је основ сваке науке на њеном путу за достизањем научне истине. Ни једна наука не инсистира на апсолуитној истини (то је одлика догматског приступа), већ научној, насталој на основу стручних, методолошких анализа расположивих података. Са новим сазнањима могуће је и мењање научне истине, а то је задатак ревизије Најуопштенији разлози за појаву историјског ревизионизма, односно ново тумачење историјских догађаја и процеса, могу се сажети на:
# нови инвентивнији поглед на садржаје од раније расположиве грађе;
# приступ новим подацима, најчешће у облику државних [[архив]]а са којих је протеком времена скинута ознака „државне тајне“, а који дају потпуно нову перспективу, односно нова објашњења за одређене догађаје о којима је постојало укорењено мишљење или консензус;
# нова [[наука|научна]] достигнућа, прије свега из подручја [[природне науке|природних]] или [[форензичка наука|форензичких]] наука, који дају бројне нове податке односно алате за одређивање старости (датирање), поријекла и других особина људских остатака или [[археологија|археолошких]] артефаката;
# променепромјене политичких околности које су налагале да се историја тумачи на један, односно спречавле да се тумачи на други начин, односно нови културни и политички трендови са којима се дотадашња историја или њено тумачење треба да „усклади“.
Управо је [[политика|политички]] контекст, односно експлицитни или претпостављени политички мотив за ревизију историје један од разлога због чега израз „историјски ревизионизам“ често има негативне конотације, што представља апсолутну грешку. ПротивнициТоме "ревизионзма"је суприлично онидопринијела којимаисториографија неу одговарадругој изношењеполовини нових20. чињеница ради достизања научне истиневијека, већ сеодносно (каонастојања догмате)појединих трудеисторичара да заштитене ранијусамо "историјску истину"објасне, односећинего сеи премаоправдају њоји каорехабилитују према[[силе недодирљивојОсовине|губитничку догмистрану]] којау не[[Други смесветски дарат|Другом сесвјетском мењарату]]. УЗбог намери да заштите такву догму они, свесрднотога се противечесто новимизраз сазнањима,„историјски иревизионизам“ ревизију оцењују као непожељну и негативну. Тиме они свесно ии несвесно поистовећију појам ревизије, који не позитиван и пожељан,мијеша са појмом „[[негационизам.|негационизмом]]“ Негационизамили пак[[порицање представљагеноцида|порицањем негацијугеноцида]], историјскеодносно истинетврдњама ида њеносе фалсификовање.неки Начелно,„проблематични“ речдогађаји је о стварању фалсификовање стварности којакоји се затимсматрају бранидијелом каоисторије догма,једноставно недозвољавајућинису да се напада и мењадогодили.
Оваквим приступима је прилично допринијела историографија у другој половини 20. вијека. По завршетку Другог светског рата режимска историографија се трудила да створи за режим и важећу идеологију пожељне представе, које су неретко потпуно другачије од реалне прошле стварности, односно представљају ставове настале на основу негационизма. Свака нова истраживања која указују на другачије податке и руше успостављену догму, како она у потпуности заснована на научном приступу, тако и ненаучна (која су такође негационизам), проглашају за ревизионизам. Таквим догматским приступом искривљен прилаз изразу „историјски ревизионизам“ се мееша са појмом „[[негационизам]]“ (у који између осталога спада и [[порицање геноцида|порицањем геноцида]]), односно тврдњама да се неки „проблематични“ догађаји који се сматрају дијелом историје једноставно нису догодили.
== Референце ==
|
