Милан Кујунџић Абердар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
| утицао_на =
}}
[[Датотека:Абердар.jpg|мини|250п|<center>Абердарева гробница на Новом гробљу у Београду.]]▼
'''Милан Кујунџић Абердар''' ([[Београд]], [[28. фебруар]] [[1842]] — [[Београд]], [[26. новембар]] [[1893]]) је био српски филозоф и политичар.
Линија 26 ⟶ 25:
Родитељи су му били занатлија Јован Кујунџић „Ваљевац” (1813-1877) и Анастасија - Наста, ћерка председника суда Максима Ранковића (1790-1843) и Стане (1788-1878). Његова сестра [[Јелена Кујунџић|Јелена - Јела]] (1844-1908) била је удата за [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]].<ref>{{cite journal|last=Перић|first=Ђорђе|title = Популарне песме и тајна љубав Милана Кујунџића - Абердара|journal=Даница за 2015date=2014|pages=326}}</ref><ref>{{cite journal|last=Војиновић|first=Станиша|title = Сакупљачи народних умотворина: Максим Ранковић (1790-1843)|journal=Даница за 2015date=2014|pages=239–243}}</ref> Брат по оцу био је лекар и медицински писац [[Војислав Кујунџић]] (1872-1946).<ref>Милица Бујас: „Кујунџић, Војислав”, стране 418-419, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године</ref>
[[Датотека:Srbski patrijar cover 1861.jpg|мини|лево|<center>Насловна страна спева у шест песама ''Србски патријар или с дежеве на Дунав!'' (1861)<br>Милана Кујунџића-Абердара</center>]]Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек [[Лицеј]]а у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. године прекинуо је студије и постао коњички десетар.<ref name=legat/> Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на [[Универзитет Оксфорд|Оксфорду]]. Пре него што је завршио студије, 1866. године министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.<ref name=legat/>
▲[[Датотека:Абердар.jpg|мини|250п|<center>Абердарева гробница на Новом гробљу у Београду.]]
Био је професор философије на Великој школи два пута: 1866-1867. и 1873-1882. године.<ref>"Правда", Београд о Божићу 1939.</ref> У јавном животу, он је секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (од 1873. до 1882), председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] (од 1880. до 1885),<ref name=legat/> [[министар]] [[просвјета|просвете]] (1886-1887), посланик у [[Рим]]у, уредник [[Млада Србадија|Младе Србадије]] и песник.
Ред 50:
{{портал|Биографија}}
* [https://web.archive.org/web/20160305013910/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=271, Биографија на сајту САНУ]
*
* [https://www.researchgate.net/publication/321729081_Pamjatnik_Jovana_Hadzica_sina_Hadzi_Ruvima_Neskovica_i_poocima_Jovana_Kujundzica, Памјатник Јована Хаџића, сина Хаџи Рувима Нешковића и поочима Јована Kујунџића]
| |||