Василиј III Иванович — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: исправљање coauthors у author2 |
Нема описа измене |
||
Ред 31:
Након смрти његовог оца Ивана III [[27. октобар|27. октобра]] 1505. године Василиј III постаје делимично оспорени велики кнез Москве. Тек смрћу свога нећака Димитрија [[1509]]. његова је власт потврђена. Без обзира на те првобитне проблеме одмах по преузимању власти Василиј наставља ширење велике руске кнежевине. Године [[1510]]. осваја област [[Псков]], чији истоимени главни град постаје други по величини град велике кнежевине.<ref>{{Cite book|last=Јелачић|first=Алексеј |authorlink= Алексеј Јелачић|title= Историја Русије |chapter =Доба Ивана III и Василија III. Образовање великоруске државе|year=1929|url= http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Српска књижевна задруга |location= Београд|id=}}</ref>
[[Ангелина Бранковић]] је одржавала односе с московским великим кнезом Василијем III, којем се обраћала за помоћ почетком 16. века и којег је молила да узме [[Света гора|светогорске]] манастире под покровитељство, што се и десило. <ref>{{Cite book|last=Тубин|first=Славица|authorlink= |title=Православље, бр. 1286, од 15. октобра, Предговор Митрополита Порфирија руској књизи Свете српске жене|year=2020|url= |pages=40|publisher=СПЦ|location= Београд |id= }}</ref>
Године 1514. заузима [[Смоленск]]. Као одговор на ту победу започиње мобилизација [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванских]] снага које [[8. септембар|8. септембра]] 1514. у бици код Орше побећују и масакрирају Московску војску од 40.000 војника. Ефекат тога пораза је заустављање даљег ширења државе Василија III, који ће убрзо потписати мир са опасним противником. Тадашњу војну слабост државе искоришћава [[Кримски канат]] чија војска долази [[1519]]. године све до Москве где јој је велики кнез био принуђен да плати откупнину да се врати кући.
| |||