Култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:St. Sava and Nemanja 1796, Bay of Kotor painting school.png|мини|десно|[[Свети Сава]] и преподобни [[Стефан Немања|Симеон]], [[икона]] которске[[котор]]ске школе из [[1796]]. године]]
'''Култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе''' има своју дубљу историју. Огледа се у црквама посвећеним [[Свети Сава|Светом Сави]] (14 храмова на територији [[Црна Гора|Црне Горе]]), његовом спомену у старијим и новијим црквеним календарима, позивање на њега од стране владара, бројне народне легенде о њему, његово име у називима извора, планинских врхова..., у [[Савица (пост)|Савици]], посту њему посвећеном, као и у ранијим и данашњим црквено-народним прославама на [[Савиндан]].
 
Ред 19:
 
== Косаче - херцези (војводе) Светог Саве ==
[[Датотека:Coat of arm Kosaca.svg|мини|десно|150px|Грб [[Косаче|Косача]], [[Војводство Светог Саве|војвода Светог Саве]] и чувара његовог гроба, са кључем [[Манастир Милешева|Милешеве]] у руци лава]]
Западни и сјеверозападни дијелови данашње [[Црна Гора|Црне Горе]] су раније били дио [[Херцеговина|Херцеговине Светог Саве]], а након припајања тих дијелова Херцеговине [[Књажевина Црна Гора|Црној Гори]], тај крај, заједно са мањим дијелом у југозападној Србији, прозван је [[Стара Херцеговина]]. [[Стефан Вукчић Косача]] (око [[1404]] — [[22. мај]] [[1466]]) био је средњовјековни властелин и оснивач [[Војводство Светог Саве|војводства Светог Саве]], касније названог Херцеговина, по његовој титули ''херцег од Светог Саве''. Неки од манастира у тој области су [[Манастир Савина|Савина]] код Херцег Новог, [[Манастир Заграђе|манастир Заграђе]] - задужбина Стефана Вукчића Косаче, [[Манастир Света Тројица|манастир Свете Тројице]] код [[Пљевља|Пљеваља]], у којем се вијековима чувала рука Светог Саве <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=ОД СРБИЈЕ ТРАЖЕ руку Светог Саве|year= |url=https://srbin.info/pocetna/aktuelno/od-srbije-traze-ruku-svetog-save/|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> и у којем се поштује кивот Светог Саве... <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Manastir Sveta Trojica u Pljevljima i dve legende o ćivotu Svetog Save|year= |url=https://www.bastabalkana.com/2017/08/manastir-sveta-trojica-u-pljevljima-dve-legende-o-civotu-svetog-save/|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> Градови у Црној Гори који су раније били дио Војводства Светог Саве су у сјеверозападној половини данашње Црне Горе. То су: [[Херцег Нови]], [[Никшић]], [[Шавник]], [[Плужине]], [[Жабљак]], [[Пљевља]] и [[Бијело Поље]]. Српски католички бискуп [[Иван Томко Мрнавић]] у својој књизи из 1630. - 1631. године ''Живот Светог Саве (Vita s. Sabbae)'', у којој похвално пише о њему, наводи податак да су Косаче хтеле да се називају и буду чувари гроба Светог Саве. Зато на орнаметну породичног грба имају лава како носи кључ, {{sfn|Чајкановић|1939|p=136, 137}} који представља кључ [[Манастир Милешева|манастира Милешеве]] (који је тада био у Херцеговини Светог Саве), гдје су се тада чувале мошти светитељеве. Косачина титула и грб свједоче да је код Косача такођер постојао култ Светог Саве, а самим тим и на том простору, касније, проширене Црне Горе.
 
Ред 35:
 
== Цркве у Црној Гори, посвећене Светом Сави и фреске са његовим ликом ==
[[Датотека:TivatSvSave.JPG|лево|мини|[[Црква Светог Саве у Тивту]]]]
[[Датотека:Savina02.JPG|мини|десно|300px|Зидно сликарство у мањој и старијој цркви Успења Прсвете Богородице у [[Манастир Савина|манастиру Савина]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]]: Свети Сава, преподобни Симеон Мироточиви и св.Свети [[Јован Криститељ]]]]
За манастир [[Манастир Савина|Савину]] се често мисли да носи назив по Светом Сави српском. Црквицу [[Сава Освећени|Светог Саве Освећеног]] изнад манастира Савине и изван манастрског комплекса <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=MANASTIR SAVINA|year= |url=https://www.hercegnovi.travel/index.php/manastir-savina|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref>, која је старија од самог манастира, је по предању подигао Свети Сава и посветио је Светом Сави Освећеном, <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Istorija manastira Savina, Meljine, Crna Gora|year= |url=http://manastiriusrbiji.com/manastir-savina/ |publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> свецу по којем је добио монашко име и у чијем је [[Манастир Светог Саве Освећеног|манастиру]] био. Савина има старији мањи и новији већи храм, оба посвећена празнику [[Успење Пресвете Богородице|Успења Пресвете Богородице]]. У мањем храму је фреска Светог Саве, а у ризници манастира се чува кристални крст Светог Саве, који се повремено износи на цјеливање вјерницима. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Манастир у Мељинама између неба, земље и мора чува трагове Светог Саве|year= |url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3848324/manastir-crna-gora-sveti-sava-savina.html|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Савиндан у Митрополији црногорско-приморској|year= |url=http://www.spc.rs/sr/savindan_u_mitropoliji_crnogorskoprimorskoj_0|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref>