Народна скупштина Републике Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 61:
=== Комунистичка власт и једнопартијски систем ===
После [[1944]]. године, [[Југославија|Југославијом]] и [[Србија|Србијом]] завладала је [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] на челу са [[Јосип Броз Тито|Јосипом Брозом Титом]]. Србија је постала једна од шест [[Социјалистичка Република Србија|република]] нове [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичке, федералне југословенске државе]]. На великој '''Антифашистичкој народно-ослободилачкој Скупштини''' '''Србије''', одржаној од [[9. новембар|9]]. до [[12. новембар|12. новембра]] 1944. године у [[Београд]]у учествовало је 989 посланика. Они нису били бирани од стране народа, већ делегирани из редова народно-ослободилачких одбора, формираних од стране КПЈ Јосипа Броза. Тада је донета одлука о формирању '''[[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]]''' ([[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]]).
У току 45 година [[Једнопартијска држава|једнопартијске владавине]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], Скупштина Србије је имала следеће називе:
Линија 81 ⟶ 80:
==== 1993. ====
На новим ванредним изборима, 19. децембра [[1993]]. године, [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] поново освајаја највише, 123 посланичка места, [[ДЕПОС]] је освојио 45 места, [[СРС]] је освојила 39 места, [[Демократска странка (Србија)]] 29 места, а [[Нова демократија]] 5 места.{{sfn|Логос|2019|p=215-216}} Председник парламента постаје [[Драган Томић (политичар)|Драган Томић]], а премијер Србије [[Мирко Марјановић]].
==== 1997. ====
Први редовни избори за парламент одржани су 21. септембра [[1997]]. године. Коалиција [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] - [[Југословенска левица|ЈУЛ]] - [[Либерали Србије|Нова демократија]] осваја 110 мандата, [[СРС]] је добила 82 посланичка места, [[СПО]] је добио 45 посланика.{{sfn|Логос|2019|p=275}} Томић и Марјановић остају и даље на својим функцијама.
==== Период после 5. октобра 2000. ====
Линија 97 ⟶ 95:
Нови ванредни избори за Скупштину Србије одржани су децембра [[2003]]. године. Највише посланичких места 82 освојила је [[Српска радикална странка]], [[Демократска странка Србије]] добила је 53 места, [[Демократска странка (Србија)]] добила је 37 места, [[Г17 плус|Г17 +]] добила је 34 места, а коалиција [[Српски покрет обнове]] – [[Нова Србија]] и [[Социјалистичка партија Србије]] добили су по 22 места.{{sfn|Логос|2019|p=391-392}} Председник парламента постаје поново Драган Маршићанин (касније га је заменио [[Предраг Марковић]]), а за председника Владе Србије изабран је [[Војислав Коштуница]].
Скупштина је током [[2005]]. године усвојила највише закона у историји српског парламентаризма - преко 200. Поред тога, усвојено је неколико државних докумената
о стању на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. У фебруару [[2006]]. године, седници парламента на којој се расправљало о извештају београдског преговарачког тима за Космет, присуствовали су председник Србије [[Борис Тадић]], премијер [[Војислав Коштуница|Коштуница]], и чланови Владе.
Линија 113 ⟶ 110:
==== 2012. ====
На изборима за скупштину 6. маја 2012. листа [[Покренимо Србију]] – [[Томислав Николић]] добила је 73 посланичка места, листа [[Избор за бољи живот]] - [[Борис Тадић]] која је добила је 67 посланичких места, коалиција [[Ивица Дачић]] – [[СПС]], [[ПУПС]], [[ЈС]] добила је 44 посланичка места, а [[Демократска странка Србије]] добила је 21 место, Листа [[Чедомир Јовановић]] – Преокрет добила је 19 места, листа [[Уједињени региони Србије]] – [[Млађан Динкић]] добила је 16 места, [[Савез војвођанских Мађара]] добио је 5 места.{{sfn|Логос|2019|p=402 и напомена 2130. Остале листе добиле су по 1, или 2 мандата}} Након конституисања скупштине, [[23. јул]]а [[2012]]. године посланици листа [[Покренимо Србију]] (73 мандата), [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]-[[Јединствена Србија|ЈС]] (44 мандата), [[Уједињени региони Србије]] (16 мандата), [[Социјалдемократска партија Србије]] (9 мандата) и [[Странка демократске акције Санџака]] (2 мандата) изгласали су [[Небојша Стефановић|Небојшу Стефановића]] за новог [[Председник Народне скупштине Републике Србије|председника Народне скупштине]].
== Актуелни сазив од 2020. године ==
Линија 196 ⟶ 192:
* Потпредседници: [[Марија Јевђић]], [[Муамер Зукорлић]], [[Елвира Ковач]], [[Владимир Орлић]], [[Стефан Кркобабић]], [[Радован Тврдишић]]
* Генерални Секретар: [[Вељко Одаловић]]
* Ступили на дужност 22. октобра 2020.
| |||