Пут Цетиње—Његуши—Котор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 73:
Све до друге половине 19. века једина веза унутрашњости Црне Горе са морем био је стари пешачки пут који је са [[Његушко поље|Његушког поља]], преко превоја Крстац силазио низом серпентина у горњи део кањона реке [[Шкурда|Шкурде]], а затим стрмо силазио до села [[Шпиљари]] и завршавао се на заравни [[Црногорски Пазар]] изван северних [[бедем|бедема]] Котора. Овим путем могло се ићи само пешке или на на коњима.<ref name="Boka News">{{cite news |last1=Martinović |first1=Jovan J. |title=Kotorske kanice (serpentine) |url=https://www.bokanews.me/featured/kotorske-kanice-serpentine/ |accessdate=16. 12. 2019 |work=Boka News |date=14. 10. 2017}}</ref> Саграђен је током владавине [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]] и био је једна од најважнијих саобраћајница тадашње Црне Горе. Котор је за Црногорце тада био стратешка лука. У њему се налазио најзначајнији црногорски пазар, а за црногорске владаре и њихове госте то је био једини пут којим се из света долазило у Црну Гору.<ref name="Matica crnogorska">{{harvnb|Додеровић, Ивановић|2012|p=478}}</ref>
Непосредно после признавања државности Црне Горе на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] 1878. године интересовање за нову државу је нагло порасло. За многе је она била потпуна непознаница, па су почели да је посећују многи странци, међу којима је био велики број учених људи. Неки од њих су дошли и по позиву и њихов ангажман имао је значајног утицаја на развој Црне Горе, поготово оних сфера живота које су биле недовољно развијене или су се налазиле тек на свом почетку. Како је главни правац којим се из света долазило у Црну Гору водио преко Котора, јавила се потреба за савременим колским путем који би повезивао Котор и црногорску престоницу Цетиње. Зато је књаз Никола позвао познатог грађевинског инжињера и архитекту Јосипа Шиловића Сладеа (1828—1911),{{напомена|Јосип Шиловић Сладе је у Црној Гори
Сладе је у Црну Гору дошао 1877. и већ следеће године почела изградња прве деонице, путног правца Цетиње – Његуши – аустријска граница изнад Котора. Ова деоница завршена је 1881.<ref name="Matica crnogorska 2">{{harvnb|Додеровић, Ивановић|2012|p=479}}</ref> године. Исте године Аустрија је започела изградњу друге деонице, путног правца Котор – аустријска граница. За пројектанта и извођача радова је такође постављен Јосип Шиловић Сладе.<ref name="Boka News" /> Ова деоница са познатих 25 серпентина завршена је 1884. године,<ref name="Montenegrina" /> чиме је завршена и изградња првог колског пута у Црној Гори.<ref name="Matica crnogorska 2" />
| |||