Иван Иванчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
{{медаља бронза|[[Медитеранске игре 1979.|1979. Сплит]] |[[Атлетика на Медитеранским играма 1979 — бацање кугле за мушкарце|'''19,13''']]}}
}}
'''Иван Иванчић''' ([[Грабовица (Томиславград)|Грабовица]] [[6. децембар]] [[1937]] — [[Загреб]] [[28. август]] [[2014]].) бивши [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] [[атлетика|атлетски]] репрезентативац у [[бацање кугле|бацању кугле]]. Као атлетски тренер до краја живптаживота радииорадио је у ХАК Младост из [[Загреб]]а.
 
== Биографија ==
Ред 37:
 
Свој улазак у атлетику Иванчић је описао као "случајно“. У време док је радио у Министарству саобраћаја у Београду као саобраћајни полицајац, повремено се такмичио у бацању кугле на радничким спортским играма, а добри резултати подстакли су га да се озбиљније заинтересује за атлетику и постане члан [[АК Црвена звезда]] где је из два пута провео укупно 24 године. Прекид од четири године направио је преласком у [[АК Партизан]]. У вези за овај прелазак Иванчић у једном интервију каже:
{{цитат|- Нисам био поборник идеје о мијењању клубова. У Звезди сам провео, кроз два наврата, 24 године и никада нисам хтио отићи у Партизан. Међутим, проблем је настао при додјели градских станова гдје сам, мимо свих критерија, заобиђен да би се збринуло неког ватерполиста Манојловића. Због нарушавања тог редослиједа на четири сам године отишао у Партизан па се поновно вратио у Звезду.<ref name="Интервију">[httphttps://www.jutarnji.hr/vijesti/ivan-ivancic--optuzuju-me-za-doping--a-jedini-sam-ziv-iz-svoje-generacije/875673/-2120457 Интервју загребачком Јутарњем листрулисту 8.8.2010.]<small>ПрибавњеноПрибављено 3. 11,. 2013.</small></ref>}}. Тренер му је био Милован Јованчић.
 
Радио је као учитељ у школи 35 година.<ref name="Интервију"/>.
Ред 44:
 
Учествовао је на [[Летње олимпијске игре 1972.|Олимпијским играма 1972. у Минхену]] (19. место), [[Летње олимпијске игре 1976.|Олимпијским играма 1976. у Монтреалу]] (16. место.) и на првом [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983.|Светском првенству на отвореном 1983. у Хелсинкију]] (12. место). У Хелсинкију је учествовао са навршених 45 година и 244 дана и тиме постао најстарији учесник светских првенстава у атлетици у бацању кугле и у свим дисциплинама светских првенстава уопште.<ref>{{Cite web | url = http://www.iaaf.org/mm/document/competitions/competition/05/15/62/20090706014640_httppostedfile_p001-344_11301.pdf | title = IAAF Statistics Handbook Berlin 2009 | accessdate = 3. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110605024617/http://www.iaaf.org/mm/Document/Competitions/Competition/05/15/62/20090706014640_httppostedfile_p001-344_11301.pdf |archive-date = 05. 06. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>
Месец дана после [[Светско првенство у атлетици на отвореном 1983.|Светског првенства у Хелсинкију]], 31. августа 1983. у [[Кобленц]]у поставио је свој лични рекорд од 20,77 м. До 2013. године то је светски рекорд у категорији за мушкарце од 45. до 49. година (М45). Ни један атлетичар његових година до данас није успео да му се резултатом приближи на ближе од 2,5 метра по даљини хица. .<ref>[http://www.world-masters-athletics.org/records/outdoor-men Атлетски рекорди ветерана world-masters-athletics.org. World Masters Athletics] {{Wayback|url=http://www.world-masters-athletics.org/records/outdoor-men |date=20110903223836 }}<small>Прибављено3Прибављено 3. 11. 2013.</small></ref> Његов резултат из 1980. од 20,44 м био је светски рекорд у категорији за мушкарце од 40. до 45. година (М40) док није оборен 1985. године.
 
На међународним такмичењима медаље у бацању кугле је освајао: златну на [[Медитеранске игре 1975.|Медитеранским играма 1975. у Алжиру]], бронзану [[Медитеранске игре 1975.|1979.]] у [[Сплит]]у и две бронзане медаље на [[Европско првенство у атлетици у дворани|Европским првенствима у дворани]] [[Европско првенство у атлетици у дворани|1980.]] у [[Зинделфинген]]у и [[Европско првенство у атлетици у дворани|1983.]] у [[Будимпешта|Будимпешти]]. За репрезентацију Југославије је наступао 53 пута. .<ref>{{Cite web | url = http://www.atletskisavezbeograda.com/Atleticari.aspx | title = Атлетски савез Београда- Атлетичари | accessdate = 3. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101012080816/http://www.atletskisavezbeograda.com/Atleticari.aspx |archive-date = 12. 10. 2010 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Са такмичења се званично повукао 1987. са 50 година. Неко време се такмичио у ветеранским такмичењима, али је одустао „јер није могао прихватити чињеницу да више не може бацити преко 20 метара, као што је то могао прије.“<ref name="Интервију"/>
 
== Тренерска каријера ==
Иванчић је постао тренер 1970, док се још увек активно такмичио. Радио је са својом своји колегама [[Владимир Милић|Владимиром Милићем]] и [[Јован Лазаревић (атлетичар)|Јованом Лазаревићем]] који су освајали златне медаље у бацању кугле на Медитеранским играма 1979 и 1983.<ref name="Интервију"/>. Након распада [[Југославија|Југославије]], Иванчић је тренирао хрватске атлетичаре, као: [[Едис Елкасевић]], светски јуниорски првак и светски јуниорски рекордер у бацању кугле и освајач златне медаље на Медитеранским играма .<ref>[http://sportski.net.hr/elkasevic-svjetski-prvak-i-rekorder Елкасевић свјетски првак и рекордер]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}<small>Прибављено 3.11.2013</small></ref>, [[Марин Премеру]], светски омладински рекордер у бацању кугле, <ref>[http://www.jutarnji.hr/svjetski-rekord-marina-premerua-u-bacanju-kugle/272200/ Svjetski rekord Marina Premerua u bacanju kugle] {{Wayback|url=http://www.jutarnji.hr/svjetski-rekord-marina-premerua-u-bacanju-kugle/272200/ |date=20110302184913 }}<small>Прибављено 3.11.2013</small></ref>, [[Ивана Бркљачић]], двоструки светски јуниор првак у бацању кладива и [[Дарко Краљ]] , параолимпијски победник, светски првак и светски рекордер у бацању кугле<ref>[http://www.slobodnadalmacija.hr/Ostalo/tabid/87/articleType/ArticleView/articleId/85984/Default.aspx Слободна Далмација OLIMPIJSKI POBJEDNIK I SVJETSKI PRVAK Darko Kralj: I dalje želim obarati rekorde]<small>Прибављено 3.11.2013</small></ref>
 
Тренирао је и [[Сандра Перковић|Сандру Перковић]], хрватску бацачицу диска, коју је препознао као таленат за ту дисциплину у 5 разреду основне школе.<ref>[http://www.jutarnji.hr/sandra-perkovic--dobro-da-nemam-decka--ne-znam-gdje-bih-nasla-jos-i-vremena-za-vezu/780267/ Интервију за Јутањи лист 18.5, 2010.]<small>Прибављено 3.11.2013</small></ref> У првој години са тренером Иванчићем СандаСандра је поправила свој лични рекорд са 32 до преко 50 метара. После освајања злата на Европском првенству за јуниоре 2009. Сандра Перковић је постала и најмађа првакиња Европе у бацању диска на [[Европско првенство у атлетици на отвореном 2010.|Европском првенству 2010. у Барселони]] и успешно одбранила титулиу две године касније [[Европско првенство у атлетици на отвореном 2012.|у Хелсинкију]] <ref>{{cite web | url=http://www.iaaf.org/news/newsid=65537.html | title=5.97m world lead by Lavillenie brings down the curtain in Helsinki - European champs, Day five | last=Butcher | first=Michael | date = 2. 7. 2012. | work=iaaf.org | publisher=[[ИААФ]] | 3.11.2013.}}</ref> Исте године је и олимпијска победница [[Атлетика на Летњим олимпијским играма 2012 — бацање диска за жене|у Лондону]]. Крајем 2012. године сарадња између Ивана Иванчића и Сандре Перковић је прекинута. <ref>[http://gol.dnevnik.hr/clanak/ostali_sportovi/sandra-perkovic-se-rastala-s-ivancicem-trenirat-ce-ju-decko-edis---274397.html Sandra Perković se rastala s Ivančićem, trenirat će je dečko Edis!]<small>Прибављено 3.11.2013</small></ref>
 
== Извори ==