Барок — разлика између измена

12 бајтова уклоњено ,  пре 11 месеци
м (Враћене измене корисника Mali cmar (разговор) на последњу измену корисника Gmihail)
ознака: враћање
Настанак израза „барок“ тумачи се двојако. По једнима, он потиче од назива за неправилан драги камен који су од шеснаестог века користили јувелири у [[Португалија|Португалији]], док по другима овај назив је настао од имена четвртог облика друге фигуре [[схоластика|схоластичког]] [[силогизам|силогизма]] („свако П је М; неко С није М, дакле неко С није П“ — „сви лудаци су тврдоглави; неки људи нису тврдоглави, дакле, неки људи нису лудаци“).
 
Још око 1570. године у [[италијански језик|италијанском језику]] по аналогији са наведеним формално-[[логика|логичким]] значењем појављује се израз „барокни судови“ у смислу нетачни, бесмислени судови. У седамнаестом и осамнаестом веку користи се у многим језицима као ознака за лош укус, неправилну уметност и сл. У историју уметности уводи га [[Јакоб Буркхарт]] (''Цивилизација ренесансе у Италији'', 1860) као ознаку за декаденцију високе [[ренесанса|ренесансе]] у развијеној архитектури [[контрареформација|противреформације]] у [[Италија|Италији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Шпанија|Шпанији]]. На поље [[књижевност]]и преноси се готово случајно: [[италија]]нски писац [[Ђозуе Кардучи]] објављује те исте [[1860]]. есеј с насловом ''Барок писаца из 17. века'' (-{''Barocco dei secentisti''}-), а у наредним деценијама срећемо га слично употребљеног у Шпанији, затим код [[Фридрих Ниче|Ничеа]], који пише да се „барокни стил појављује увек када велика уметност почиње да опада“. Од њега почиње и касније готово инсистентно везивање одлика барока за неке периоде [[античка уметност|античке уметности]], па и [[књижевност]]и (нарочито често у „сребрном добу“ латинске књижевности).
 
Суштински прелом у коришћењу овог термина представља појава књиге [[Хајнрих Велфлин|Хајнриха Велфлина]] ''Ренесанса и барок'' [[1888]]. године: у њој је он не само аналитички приказао развој овог стила у [[Рим]]у, већ размотрио и могућности примене овог термина у [[историја|историји]] књижевности и музике. Након овог [[Хајнрих Велфлин|Велфлиновог]] позитивног вредновања барокне уметности уследио је низ студија из [[историја|историје]] [[ликовне уметности|ликовних уметности]], нарочито у Немачкој, али је његов покушај да термин пренесе и на књижевност остао неопажен. Права поплава студија у којима се тумаче барокне појаве појавила се пошто је [[Хајнрих Велфлин|Велфлин]] [[1915]]. објавио ''Принципе историје уметности'', у којима смену [[ренесанса|ренесансног]] и барокног принципа тумачи као темељни принцип развоја [[уметност]]и. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Немачкој се појављује низ студија о бароку у немачкој литератури у [[17. век]]у, [[антологија|антологије]] [[поезија|поезије]] из тога доба и сл. То није случајно: сличности тога тренутка са оним у 17. веку, после [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]], као и оновремене [[експресионизам|експресионистичке]] поезије с барокном довели су до разумевања барока заснованом на истина анисторичном паралелизму, али и на наглој појави могућности прихватања уметности раније презиране због њених конвенција, због њених тобоже неукусних [[метафора]], [[алегорија]], морбидних или сензуалних тема. У другој и трећој деценији [[20. век]]а термин барок врло је широко прихваћен у студијама књижевности, нарочито у делима Италијана [[Марио Прац|Марија Праца]] и, посебно, великог [[естетика|естетичара]] [[Бенедето Кроче|Бенедета Крочеа]]. У [[Србија|српској]] и [[Хрватска|хрватској]] [[историја књижевности|историји књижевности]] шира употреба овог термина појављује се тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]], пошто га је још 1908. употребљавао [[Драгутин Прохаска]], у студијама [[Андрија Анђал|Андрије Анђала]] и, много шире, у радовима о [[дубровачка књижевност|дубровачкој књижевности]] 17. века [[Драгољуб Павловић|Драгољуба Павловића]].
Анониман корисник