Венизелосова улица — разлика између измена
Нова страница: {{рут}} {{Београдска улица | назив = Венизелосова улица | x = 122 | y = 90 | опш1 = Ст… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 25. октобар 2020. у 22:56
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Венизелосова улица
| |
---|---|
Општина | Стари Град |
Почетак | Француска улица |
Крај | сквер Цариградске и Улице војводе Добрњца |
Дужина | 532 m |
Ширина | 16 m |
Створена | 1878 |
Названа | 2004. |
Стари називи | Баштованска, Радничка, Кнегиње Олге, Ђуре Ђаковића |
|
Венизелосова улица налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Француске до сквера Цариградске и Улице војводе Добрњца.
Име улице
Улица је настала 1878. године и првобитни назив јој је био Баштованска. Године 1908. мења назив у Радничку, а од 1935. носи назив Улица кнегиње Олге. Улица се пружала до Дунав станице и обухватала је две општине (Стари град и Палилулу). После Другог светског рата, од 1946. названа је Ђуре Ђаковића, али само један део. Од тада припада само једној општини, Општини Стари град. Венизелосова улица се зове од 2004. године. [1]
Елефтериос Венизелос
Назив је добила по Елефтериосу Венизелосу, значајном политичару у модерној грчкој историји.
Суседне улице
- Будимска
- Француска
- Жоржа Клемансоа
- Гундулићев венац
- Улица војводе Добрњца
- Улица Јелисавете Начић
- Улица Херцега Стјепана
- Улица Ђорђа Јовановића
- Улица кнез Милетина
- Цариградска
Венизелосовом улицом
Комплекс радничких станова
Комплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интезивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века. [2] Станови су јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Венизелосовом улицом се простире дугачка грађевина на броју 13. На фасади постоји врло плитка пластика сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Да би се разбила монотонија дугачке зграде, рашчлањена је по вертикали наглашеним карактеристичним дрвеним забатом.[3]
Галерија
Референце
- ^ Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115.
- ^ „Београд - велика варош европска”. Данас. Приступљено 25. 10. 2020.
- ^ „Споменик културе: Комплекс радничких станова”. Културна добра Београда. Приступљено 25. 10. 2020.
Литература
- Улице и тргови Београда, I књига (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. стр. 114—115.