Скопска Црна Гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 95.180.133.243 (разговор) на последњу измену корисника 46.40.74.175
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Скопска Црна Гора''' ({{јез-мак|Скопска Црна Гора}}), често звана и само као '''Црна Гора''' ({{јез-алб|Mali i Zi}}, {{јез-тур|Karadağ}}), по предању '''Света Гора''' (како су је вековима називали) или историјски '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ}} = „Црна Гора“Гора”, {{јез-алб|Malet e Karadakut}}), је средње висока планина на југу [[Србија|Србије]] и северу [[Северна Македонија|Северне Македоније]].
Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.
 
Ред 29:
 
Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), [[Кумановска котлина|Кумановске котлине]] (на истоку), [[Гњиланска котлина|Гњиланске котлине]] (на северу) и долине реке [[Лепенац]] (на западу).
Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши [[планински врх|врх]] је Рамно са 1.651 m. Кањоном [[Липковска река|Липковске реке]], која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани — Карадаг ({{јез-тур|Karadağ}} = „Црна Гора“Гора”).
На падинама Црне Горе леже градови:
 
Ред 58:
У 15. веку Црна Гора се спомиње у Житију Деспота Стефана [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]].
 
Турци су након освајања Скопља превели име у '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ}} = „Црна Гора“Гора”), па се и тај израз може наћи у употреби.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409-417.</ref>
 
== Хидрографија и положај села ==