Википедија

Вук Врчевић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 27:
Нови црногорски владика [[Петар II Петровић Његош]] му је понудио посао владичиног писара на [[Цетиње|Цетињу]], али Врчевићу родитељи нису дозволили да ступи у владичину службу.
 
Упознао се са [[Вук Стефановић Караџић|Вуком Караџићем]] [[1835]]. приликом Караџићеве посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Караџићем на сакупљану народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у [[Будва|Будви]], [[Грбаљ|Грбљу]], родном Рисну и [[Котор]]у. Године [[1836]]. Вук Врчевић на позив владике Његоша дошао у [[манастир Подмаине|манастир Маине]] гдје је преписивао дјело Његошево „[[Слободијаду]]“ које је Његош намјеравао посветити [[руска Империја|руском]] престолонаслиједникупрестолонасљеднику [[Александар II Николајевич|Александру]].
 
Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у [[Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину]]. Године [[1852]]. Вук Врчевић на [[Цетиње|Цетињу]] је постапостаo секретар кнезукњaзa [[Данило Петровић|ДанилуДанилa ПетровићуПетровићa]]. Поред секретарског посла, кнезкњaз Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик.
 
Врчевић је од [[1855]]. до [[1861]]. радио у [[Задар|Задру]] код гувернера [[Лазар Мамула|Лазара Мамуле]]. Од [[1861]]. године постављен је за [[Аустријско царство|аустријског]] вицеконзула у [[Требиње|Требињу]]. Сарађивао је са [[Лука Вукаловић|Луком Вукаловићем]] за вријеме буна у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Био је сарадник новина [[Црногорац (новине)|Црногорац]] и [[Глас Црногорца]]. Послије аустроугарске окупације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у [[Дубровник]] до краја живота. Умро је 13/[[25. август]]а [[1882]]. године у [[Дубровник]]у.
 
Врчевић је био почасни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] од 16. фебруара 1868. године, витез црногорског [[Орден књаза Данила I|ордена књаза Данила I]] и ордена аустријскога Фрање Јосифа. Поводом 25 година смрти његовог оца, [[Глас Црногорца]] је објавио 1907. године оглас Вуковог сина Стеве, поводом 25 година смрти његовог оцаСтевa. Син га назива српским књижевником и народ обавјештава о помену у [[Влашка црква (Цетиње)|Влашкој цркви]] на Цетињу. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Глас Црногорца, бр. 36.|year=1907|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2734&skrd=1#|publisher= |pages=4|location=Цетиње|id= }}</ref> Исте 1907. године му умире и син Стево. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Глас Црногорца, бр. 46.|year=1907|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=2744&skrd=1|publisher= |pages=4|location=Цетиње|id= }}</ref>
 
== Дјела ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вук_Врчевић”