|
=== Новија историја ===
Градска библиотека и читаоница је отворена 26. септембра 1936.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/09/27?pageIndex=00014 "Политика", 27. септ. 1936]</ref>
=== 20. до 23. Априла 1941. ===
[[Датотека:Synagogue of Pančevo.png|мини|десно|]]
20. априла 1941. официри [[Коњица | коњице]] Милан Рикановић, Саша Ракезић и Милош Орлић напали су током прославе [[Адолф Хитлер | Фихреров рођендан]] као знак да, упркос званичној предаји, пораз није прихваћен. до знања депресиван. Изградили су привремене скеле иза зида гробља и пуцали у марширајућу паравојну групу Деутсцхе Маннсцхафт, која је након превладавања ефекта изненађења одмах почела да копа и узвраћа ватру. Југословенски официри убили су 9 Немаца, а Рикановић је стрељан током повлачења. Гробље није случајно изабрано као место отпора. У планирању акције подржао их је Стеван Рикановић, који није био способан за војну службу, никада није био војник и радио је као гробар. Сакрио је мушкарце и помогао им да побегну из града. [[Кристална ноћ | 10. новембра]] 1940. године чланови Деутсцхе Маннсцхафт-а мазали су гробове у јеврејском делу нацистичким слоганима, а неки су и озбиљно оштећени. Југословенске власти морале су да зауставе истрагу због масовних претњи Немаца у граду. Дан раније, неки Немци су очигледно оштетили имовину српских бизнисмена како би постали расположени.Немци су одговорили примерном кампањом убијања невиних, који нису били умешани и самовољно су изабрали народ Србије. Добра прилика за елиминацију градоначелника Зорана Павловића и неких градских власти. 21. априла полиција [Гестапо | Гестапо] убила је четири званичника, укључујући две жене, у подруму бивше фабрике Свилар. Дошли сте у Југославију да бисте обучавали чланове Деутсцхе Маннсцхафта за Банатер Стаатсвацхе. 22. априла, градоначелник са 8 становника обешен је на гробљу, припадници [[Вехрмацхт | Вехрмацхт ИР. 133]] под командом Валтера Стеинмеиера, 23 становника је стрељано у неколико група испред зида гробља. 23. априла, Деутсцхе Маннсцхафт брутално је погубио 13 жртава на главном тргу. Вреће брашна навучене су преко глава ових људи, везани су за дрвеће и толико тешко повређени са неколико хитаца да су полако крварили. Тела су остала на месту неколико дана као одвраћање.<ref>Постојеће датотеке [[OZNA|ОЗНА]] у Војном архиву Министарства одбране Републике Србије.</ref><ref>Милан Рикановић и Милош Орлић су деда [[Aleksandar Zograf|Александра Зографа]] и [[Милан Орлић|Милана Орлића]]</ref><ref>Fridrih Šaringer iz [[Јабука (Панчево)|Jabuke]]: Protokoli ispitivanja [[NKVD]] od 4. jula do 3. decembra 1945., spis br. 428, Moskovska oblast; Arhiva [[FSB]].</ref><ref>Razgovori Ane Rupić iz Jabuke i [[Ričard Saringer]] 2002. god. u Jabuke.</ref>
=== 9. септембра 1944. ===
Kreisführer Отто Вогенбергр око целе жупаније и ађутант Франз Катицс, градоначелник Адолф Јергер и секретар Јосеф Краљић, и вође западне и источне Деутсцхе Маннсцхафт Helmut Вогенбергр и његов ађутант Херманн Јергер, и Рудолф Магер и његов ађутант Хеинрицх Коллер, и вођа за жене Деутсцхе Фрауенсцхафт Цхристине Вогенбергер и за жене [[Хитлерјугенд | ДМБ]] Anna Merckel и за вођу Хитлерјугенд Hans Miller је са породицом побегао из Панчева 9. септембра 1944.<ref>Постојеће датотеке [[OZNA|ОЗНА]] у [[Војни архив Министарства одбране Републике Србије|Војном архиву Министарства одбране Републике Србије]].</ref><ref>Архива [[ФСБ|ФСБ Руске Федерације]].</ref><ref>Ангелика Јергер, рођена 17. јула 1944. у Панчеву, Donauschwäbische Kulturstiftung München, AKdFF Sindelfingen, Zentralmuseum Ulm, Compgen Köln, IDGL Tübingen, Donauschwäbische AG Austria, Donauschwaben Amerika.</ref><ref>Akiko Shimizu, Die deutsche Okkupation des serbischen Banats 1941–1944 unter besonderer Berücksichtigung der deutschen Volksgruppe in Jugoslawien. Münster 2003, Disertacija.</ref><ref> Elfriede i Michael Adelhardt-Mager: Ortssippenbücher [[Савезни уставни суд Немачке|Karlsruhe]]</ref><ref>Heimatbuch Jabuka ili Apfeldorf</ref>
== Демографија ==
|
