Стефан Душан — разлика између измена

'''Стефан Урош -{IV}- Душан Немањић'''{{Напомена|Постоји сумња да ли се Душан звао и Урош, али према Смиљи Марјановић-Душанић постоји пет повеља у којим у интитулацији за Душана пише “Стефан Четврти”. Изузимајући ове Душанове повеље, нема другог познатог случаја да је неко од Немањића, то јест њихових писара уписао уз "титуларно име Стефан" неки редни број (Први, Други и слично). Поред тога Душан није четврти Стефан у низу владара, или краљева, из породице Немањић. У његовим повељама Душан је уписивао да је његов отац “Урош Трећи”. Због тога, Душанић-Марјановић примећује да је најједноставније објашњење да се претпостави да је изостављено Душаново име Урош у тих пет повеља и да интитулација треба да буде “Стефан [Урош] Четврти”. Она напомиње и да на једној Душановој повељи из 1355. стоји печат на коме пише “Стефан Урош краљ по милости Божјој све српске земље”, али се претпоставља да је из неког разлога тај печат замњењен, то јест да је то печат Милутина, или Уроша Трећег.{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=57}}}} (око [[1308]]. или [[1312]] — [[Област Девол|Девол]], [[20. децембар]] [[1355]]) познат и као '''Стефан Душан''' или '''Душан Силни''', био је последњи српски краљ из династије [[Немањићи|Немањића]], владајући од 1331. до 1346. године, а затим је постао и [[Цар Срба и Ромеја|први цар српске државе]]{{Напомена|Први [[Срби]]н који је крунисан за цара је био члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Константин Бодин]] (1081—1099) [[1072]]. године у [[Призрен]]у као [[Друго бугарско царство|цар Бугарске]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}}}{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=211}}{{sfn|Стојановић|1927|p=82-83, 103, 199, 204}}{{sfn|Логос|2017|p=296, 300-301 са напоменама 1466 и 1498}}, када га је на [[Васкрс]] [[16. април]]а 1346. године крунисао први српски патријарх [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]]. Душан је владао над новонасталим [[Српско царство|Српским царством]] 9 година — од свог крунисања 1346. до своје смрти [[20. децембар|20. децембра]] 1355. године. Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато јесе често називану изворима и литератури јавља и под именом „Душан Силни”.

Млади краљ Душан је водио и војску [[Краљевина Србија (1217—1345)|Немањића]] 1328/1329. године која је поразила босанског бана [[Стефан II Котроманић|Стефана II (IV) Котроманића]],. а можда уУ том боју Душан и његова војска убили су можда убили два коња која је јахао босански бан. После тога, Душан је учествовао у [[Битка код Велбужда|бици код Велбужда]] [[28. јул]]а [[1330]]. године, где је српска војска поразила бугарску и убила њиховог цара,. аУ утој бици Душан се Душан показао као изузетан ратник и командант, и вероватно је још ту задобио симпатије војске и властеле.

Почетком 1331. године, односи Душана и његовог оца краља Стефана Дечанског су се прилично захладнели. Краљ Стефан Урош III је вероватно на наговор своје друге супруге, краљице [[Марија Палеолог, краљица Србије|Марије Палеолог]], размишљао да уместо Душана за наследника прогласи свог другог сина [[Симеон Синиша|Симеона Синишу]]. Уз подршку властеле која је желела веће освајачке походе, Душан се побунио против оца — свргнуо га са власти у [[август]]у [[1331]]. године, и потом утамничио. Душан је крунисан за краља [[8. септембар]] [[1331]]. године у двору [[Сврчин]]. Стефан Урош III Дечански је умро у тамници, али разлог смрти никада није био у потпуности откривен. Постоји неколико теорија о томе: неки извори тврде да је Дечански умро природном смрћу, док други наговештавају на то да је Душан наредио да се Дечански убије — што би могао да буде један од разлога зашто Душан није проглашен за светитеља.

У току своје владавине, Душан ће освојити многа подручја и градове. Учествовао је током првог византијског грађанског рата на страни Јована Кантакузина, такође је и тада проширио своје територије. У време тих успешних освајања Душан се крунисао [[цар]]а у [[Скопље|Скопљу]], на [[Ускрс]] [[16. април]]а [[1346]]. године. Дешава се други грађански рат у Византији током којег је Стефан Душан активно учествовао и био у савезу са Јованом V Палеологом, током тог рата је заузео Епир и Тесалију. Освајања је морао прекинути због напада из Босне и кренути са царском војском на запад стигавши до главног града Бобовца, али због изненадног напада Византије, морао је да напусти Босну. Током владавине је неколико пута улазио у сукобе са Угарима, од којих је заузео Мачву. За време његовог живота Српска држава постаје најјача војна сила на Балкану,. чакДушан је чак и предвидео опасност од Турака.

Душан јесе сматрансматра за хероја међу данашњим [[Срби]]ма, и имаужива њихово велико поштовање у народу.