Злочини партизана у Србији — разлика између измена

Становништво мађарске народности је треће по броју страдалих после ослобођења. Према подацима Државне комисије из 2014. евидентирано је 6.112 лица (уз 300 потенцијалних дуплираних имена, од којих се за 589 лица тврди да су нестала (могуће избегла у Мађарску), 279 страдалих у логору.<ref name=kontrapress /> За разлику од Баната, у Бачкој се приступило драстичном кажњавању припадника мађарске националне мањине, посебно оних за које се дознало, често и на основу изјава сведока, да су узимали директног или индиректног учешћа у [[Рација у јужној Бачкој|јануарској рацији]] 1942. и у страдању српског становништва априла 1941. Под посебан репресивни удар дошли су припадници [[Партија стреластог крста|Партије стреластог крста]], носиоци окупационе власти, вођство ДМКСЗ (Културног савеза Мађара Јужних крајева) која је такође проглашена за фашистичку организацију, али и други за које се сматрало да потпадају под категорију сарадника окупатора.{{sfn|Kasaš|1996|p=161}} Највећи број страдалих припадника мађарске народности после ослобођења Војводине забележен је у местима у којима су мађарска војска и локални Мађари током окупације учествовали у масовним злочинима над српским, јеврејским и ромским становништвом. Највећи број страдалих Мађара забележен је у шајкашким местима [[Жабаљ|Жабљу]], [[Чуруг]]у и [[Мошорин]]у, која су била захваћена рацијом из јануара 1942.

 

 

Ипак, мађарско становништво је примано у партизанске редове. У време ових догађаја од мађарског становништва из околине [[Бачка Топола|Бачке Тополе]] и [[Сомбор]]а формирана је [[Петнаеста војвођанска ударна бригада|15. војвођанска ударна бригада „Шандор Петефи”]]. У завршним операцијама за ослобођење Југославије учествовало је око десет хиљада војвођанских Мађара.{{sfn|Kasaš|1996|p=189}}