Инерција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
Super
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 8:
Маса тела је прикладна величина за меру инертности тела само код разматрања кретања које укључује једино транслацију, међутим, инерцијални ефекти се појављују и код чистог ротационог кретања (стална промена смера кретања). Сама маса у таквом случају није довољно добра величина па се уводи појам '''момента инерције'''. Момент инерције се дефинише као <math>\mathbf{}M=J\alpha</math> где је <math>\mathbf{}J</math> [[момент инерције]], <math>\mathbf{\alpha}</math> је [[угаоно убрзање]] у ['''rad/s<sup>2</sup>'''], а М је [[момент силе]]. Ова формула за ротационо кретање је потпуна аналогија формуле <math>\mathbf{}F=ma</math> која важи за транслаторно кретање (основна једначина динамике-други Њутнов закон). Момент силе, који је, дакле, за ротационо (кружно кретање) аналоган сили код транслаторног (праволинијског) кретања може се одредити и у векторској форми као векторски производ. <math>\mathbf{}M=r \times F</math> где је <math>\mathbf{}r</math> вектор најкраће удаљености [[Нападна тачка силе|нападне тачке силе]] од осе ротације, усмерен од ове осе према [[Сила|сили]].
 
У свакодневној употреби, појам „инерција” се може односити на „количину отпора при промени брзине” објекта (која је квантификована његовом масом), или понекад на његов [[Импулс|моменат]], у зависности од контекста. Термин „инерција” је исправније схваћен као скраћеница за „принцип инерције”, као што је описао Њутн у његовом [[Њутнови закони|Првом закону кретања]]: објекат на који не делује нека нето спољашња сила креће се константном [[Брзина|брзином]]. Дакле, објекат ће наставити да се креће својом тренутном брзином све док нека сила не проузрокује промену његове брзине или правца. На површини Земље, инерција је често маскирана ефектима [[Трење|трења]] и [[Аеродинамички отпор|отпора ваздуха]], оба од којих имају тенденцију да смање брзину покретних објеката (обично до тачке заустављања) и (otprilike) [[Gravitation|гравитације]]. То је довело у заблуду филозофа [[Аристотел]]а да вјерује да ће се објекти кретати само док се на њих примењује сила.<ref>{{Citation| last = Aristotle: Minor works| title = ''Mechanical Problems'' (''Mechanica'')| publisher = Loeb Classical Library Cambridge (Mass.) and London| year = 1936| location = [[University of Chicago Library]]| url = http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Aristotle/Mechanica*.html | pages= 407}}</ref><ref>Pages 2 to 4, Section 1.1, "Skating", Chapter 1, "Things that Move", Louis Bloomfield, Professor of Physics at the [[University of Virginia]], ''How Everything Works: Making Physics Out of the Ordinary'', John Wiley & Sons (2007), hardcover. {{page|year=|isbn=978-0-471-74817-5|pages=}}</ref>
 
== Историја и развој концепта ==