Франо Супило — разлика између измена

 

По завршетку грађанске школе хтио је да постане поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке, које Супило није могао да издвоји. Када није успио да добије стипеднију у фебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком априла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По завршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.

Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику маја [[1890]]. године, стара идеја о покретању политичког листа поново је оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била да се овим листом супротстави наводној „србијанској пропаганди“. Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почео да излази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], у којем се јужна [[Далмација]] назива Црвеном Хрватском. Као име издавача у заглављу листа налазило се Супилово име. У то вријеме био је присталица [[Анте Старчевић|Старчевићеве]] [[странка права|Странке права]]. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту, Супило је закључио како [[Хрвати|хрватски народ]] има право, као и други [[Словени|словенски]] народи, на опстанак и уједињење, што би други јужнословенски народи требало да разумију и да се са тиме солидаришу. Ту се конкренто осврнуо на [[Срби|Србе]], који су оспоравали „Име, развој и државно уједињење хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појавио се други Супилов чланак под насловом „Исправак“, у којем је изнио тезу о преуређењу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу је требало да сачињавају државе свих народа који су се налазили у склопу Аустроугарске.