Ђорђе Т. Петковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
У периоду од 1936. до 1941. године инж.Ђорђе Т. Петковић је радио у земунској фабрици авиона „Икарус“у својству руководиоца различитих одељења, а једно време је био и шеф конструкционог одељења фабрике. У том периоду 1939 и 1940. године су биле најуспешније пословне године Икаруса, серијски су се производили ловачки авиони по британској лиценци Хокер-фјури и бомбардери Бристол-бленим. Паралелно са редовном серијском производњом одвијала се интензивна израда прототипова нових авиона домаћих конструкција: Аеро-2, Б-5, ММ-2 и Оркан.
Током рата радио је у „Икарусу“, и „Рогожарском“, а ослобођење је дочекао у једној столарској радионици у Београду, радећи на обнављању оштећених цртежа авиона '''Аеро-2''', које је кришом успео да спасе из „Икаруса“.
Од новембра 1944. до краја 1953. радио је наизменично у Управи војне индустрије, и фабрикама „Икарус“ и „Утва“. У том периоду радио је на авионима '''Тројка''', помагао проф. Д. Станкову на реализацији двомоторног бомбардера '''Икарус 215''', са инж. Телешовим израдио начелне пројекте двомоторног транспортног авиона вишеструке намене и лаког двомоторног бомбардера.
Поред рада на пројектовању авиона, Петковић је у периоду од 1948. до 1950. конструисао и прве потпуно домаће стајне трапове од Пеђ-1 до и Пеђ-4, уграђиване на авионима Аеро-2 и Аеро-3, као и пловке за хидроавионе Аеро-2Х.
Од 1953. године коначно је прешао у „Утву“ Панчево, где ради као шефа КБ и главни конструктор. У то време настају његове конструкције '''Аеро-3''' и предпројекти школских авиона на млазни погон Утва '''П-1''', '''П-2''' и '''П-3'''. Када је одлучено да се при ВТИ у Жаркову формира и конструкторска делатност, инж. Петковић је јануара 1958. прешао у Институт у коме је радио као самостални конструктор а затим и начелник Одсека за пројектовање и конструкцију авиона. Дао је значајан допринос у пројектовању авиона '''Галеб''' и '''Јастреб''', а био је на челу групе која је израдила пројекте авиона '''Крагуј'''. Сви ти авиони серијски су произвођени у фабрици „Соко“ у Мостару.
У пензију је отишао 1967. године као виши научни саветник ВТИ-а (Ваздухопловног техничког инатитута).
| |||