Благоје Нешковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 83:
=== Априлски рат и партијска истрага у Загребу ===
[[Датотека:Ulica Kraljevica Marka - ulica Gavrila Principa sarok. Fortepan 16216.jpg|200px|мини|десно|Последице [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда 1941]], у коме је страдала [[Нада Димитријевић-Нешковић]]]]
У бомбардовању Београда 6. априла 1941, којим је започео напад Сила осовине на Краљевину Југославију, погинула је његова прва супруга [[Нада Димитријевић-Нешковић|Нада Димитријевић]] (1908—1914). Већ наредног дана, Нешковић је отишао у Чачак у јединицу у коју је претходно био распоређен. У Чачку је сазнао да је његова јединица кренула ка Косову па је кренуо у том правцу. Стигао је до Косовске Митровице, али није могао да настави даље јер је саобраћајна веза према Скопљу била прекинута. Након тога се вратио у Чачак, са мишљу да се прикључи некој од јединица које су остале тамо. Како је у међувремену дошло до капитулације Југословенске војске повезао се са партијском организацијом. Око 20. априла вратио се у Београд, где је одмах почео са радом на обнављању Месног комитета КПЈ. Почетком маја 1941. састао се са Иваном Милутиновићем и Сретеном Жујовићем са којима се договорио да се одмах почне са радом на обнављању организација. Све до почетка устанка Нешковић је највише био ангажован на обнављању и јачању партијских организација у Београду, као и око стварања илегалних партијских штампарија.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Мирковић|2016|pp=133}}
Убрзо након напада Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. почео је устанка у Југославији. Раније створене ударне групе почеле су дејство и почеле да прерастају у партизанске одреде. У окупираном Београду тада се налазио генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, као и други чланови Политбироа и Централног комитета КПЈ. Око 20. јула Нешковић се у вили Владислава Рибникара састао са Титом који га је информисао да је од инструктора ЦК КПЈ у Хрватској Владимира Поповића примио вест да је у Централном комитет КП Хрватске настала конфузна ситуација, јер је представник Коминтерне за Балкан Јосип Копинич, покушао да себи подреди ЦК КПХ и одвоји га од ЦК КПЈ, заобилазећи постојеће руководство КП Хрватске. Копинич је такође, успео да оствари утицај на Месни комитет КПХ за Загреб и преко њега организује неуспело бекство логора Керестинец, у коме је страдао велики број партијских руководилаца. Нешковића је тада од Тита добио овлашћење да заједно са Владимиром Поповићем оде у Загреб и среди стање у КП Хрватске.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Мирковић|2016|pp=106—133}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}
Са лажном легитимацијом отпутовао је у Загреб, где се повезао са Поповићем и Едвардом Кардељем, који је накнадно одређен за члана Комисије. Потом је имао састанак са Радом Кончарем са којим је утврдио начин истраге. Најпре је организован састанак Бироа ЦК КП Хрватске на коме је детаљно испитан случај. Након тога, организовао је састанак са члановима Месног комитета за Загреб, који су потврдили оптужбе на рачун делегата Коминтерне. Међу саслушанима били су Раде Кончар, Павле Пап, Владимир Бакарић, Андрија Хебранг, Херта Хас, Лео Матес и Ванда Новосел. Разговор је обављен и са Јосипом Копиничем који је признао своју одговорност у организовању неуспелог бекства. Након завршене истраге, Нешковић се почетком августа 1941. вратио у Београд, где је о свему реферисао Јосипу Брозу Титу.{{sfn|Мирковић|2016|pp=106—133}}{{sfn|Marić|1987|p=301}}
=== Народноослободилачки рат ===
| |||