Благоје Нешковић — разлика између измена

У [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда]] [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941]], којим је започео [[Априлски рат|напад Сила осовине на Краљевину Југославију]], погинула је његова прва супруга [[Нада Димитријевић-Нешковић|Нада Димитријевић]] (1908—1914). Већ наредног дана, Нешковић је отишао у [[Чачак]] у јединицу у коју је претходно био распоређен. У Чачку је сазнао да је његова јединица кренула ка [[Косово|Косову]] па је кренуо у том правцу. Стигао је до [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], али није могао да настави даље јер је саобраћајна веза према [[Скопље|Скопљу]] била прекинута. Након тога се вратио у Чачак, са мишљу да се прикључи некој од јединица које су остале тамо. Како је у међувремену дошло до капитулације [[Југословенска војска|Југословенске војске]] повезао се са партијском организацијом. Око 20. априла вратио се у Београд, где је одмах почео са радом на обнављању Месног комитета КПЈ. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] састао се са [[Иван Милутиновић|Иваном Милутиновићем]] и [[Сретен Жујовић|Сретеном Жујовићем]] са којима се договорио да се одмах почне са радом на обнављању организација. Све до почетка устанка Нешковић је највише био ангажован на обнављању и јачању партијских организација у Београду, као и око стварања илегалних партијских штампарија.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Мирковић|2016|pp=133}}

Убрзо након напада Немачке на Совјетски Савез, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.#22. јун|22. јуна 1941.]] почео је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанка у Југославији]]. Раније створене ударне групе почеле су дејство и почеле да прерастају у [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]]. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]] тада се налазио генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]], као и други чланови [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Око [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#20. јул|20. јула]] Нешковић се у [[Музеј 4. јули|вили Владислава Рибникара]] састао са Титом који га је информисао да је од инструктора ЦК КПЈ у Хрватској [[Владо Поповић|Владимира Поповића]] примио вест да је у Централном комитет КП Хрватске настала конфузна ситуација, јер је представник [[Коминтерна|Коминтерне]] за Балкан [[Јосип Копинич]], покушао да себи подреди ЦК КПХ и одвоји га од ЦК КПЈ, заобилазећи постојеће руководство КП Хрватске. Копинич је такође, успео да оствари утицај на Месни комитет КПХ за Загреб и преко њега организује неуспело [[Бег из логора Керестинец 1941.|бекство логора Керестинец]], у коме је страдао велики број партијских руководилаца. Нешковића је тада од Тита добио овлашћење да заједно са Владимиром Поповићем оде у Загреб и среди стање у КП Хрватске.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Мирковић|2016|pp=106—133}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}

Са лажном легитимацијом отпутовао је у [[Загреб у Народноослободилачкој борби|окупирани Загреб]], где се повезао са Поповићем и [[Едвард Кардељ|Едвардом КардељемКардељом]], који је накнадно одређен за члана Комисије. Потом је имао састанак са Радом КончаремКончаром са којим је утврдио начин истраге. Најпре је организован састанак Бироа ЦК КП Хрватске на коме је детаљно испитан случај. Након тога, организовао је састанак са члановима Месног комитета за Загреб, који су потврдили оптужбе на рачун делегата Коминтерне. Међу саслушанима били су Раде Кончар, [[Павле Пап]], [[Владимир Бакарић]], [[Андрија Хебранг]], [[Херта Хас]], [[Лео Матес]] и Ванда Новосел. Разговор је обављен и са Јосипом Копиничем који је признао своју одговорност у организовању неуспелог бекства. Након завршене истраге, Нешковић се почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] вратио у Београд, где је о свему реферисао Јосипу Брозу Титу.{{sfn|Мирковић|2016|pp=106—133}}{{sfn|Marić|1987|p=301}}