Димитрије Љотић — разлика између измена

 

Недић је 28. марта 1942. наговестио Турнеру да је, у случају његовог одласка, Љотић једина особа која би се могла узети у обзир да буде Недићев наследник на месту председника Владе народног спаса. Турнер је оценио да „Недић не може бити озбиљан по томе јер је Љотић био пророк и визионар, а не вођа и политичар“.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Српски добровољачки одреди су у децембру преименовани у Српски добровољачки корпус и стављени под команду генерала артиљерије [[Паул Бадер|Паула Бадера]]. Иако није формално био део Вермахта, СДК је добијао оружје, муницију, храну и оружје од Немаца.{{sfn|Tomasevich|2002|p=189}} Они су били једина група наоружаних Срба којима су Немци веровали током рата, њене јединице су немачке командати често хвалили за храброст у акцијама.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} СДК је често помагао Гестапу у проналажењу и скупљању јеврејских цивила који су успели да избегну немачко заробљавање {{sfn|Byford|2011|p=305}} и слали су Јевреје и присталице партизана у [[бањички логор|логор Бањица]].{{sfn|Cohen|1996|p=48}} Јединицама СДК није било дозвољено да се крећу ван додељене територије окупиране Србије без немачког одобрења.{{sfn|Tomasevich|2001|p=189}} Чланови СДК су полагали заклетву да ће се борити до смрти и против комуниста и четника, да ће остати у редовима СДК најмање шест месеци и да ће „служити у корист српског народа“.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=189–190}} Сам Љотић није имао команду над СДК, на чијем се челу налазио пуковник [[Коста Мушицки]]. Већина официра у СДК је долазило из редова распуштене Југословенске војске или жамдармерије. Морал добровољаца је био висок, јер су у својим редовима имали официре-просветаре, слично као што су Совјети и партизани имали [[политички комесар|политичке комесаре]], у свакој чету, батаљону или пук да образују и индоктринишу војнике и одржавају висок ниво морала. Према идеологији СДК, Љотић је био „звезда водиља“ на темељу „својих политичких и филозофских прогласа“.{{sfn|Tomasevich|2002|p=190}} У својим инструкцијама командантима јединица, Љотић је наглашавао потребу да добровољци верују и поштују Бога. Ургирао је да се редовно моле и упозорио их је да лоши резултати на бојишту и неуспех да стекну подршку српске јавности долазе као последица „све слабије побожности и вере командантаната“ и њиховог честог псовања Божјег имена. Љотић је критиковао раширену појаву алкохолизма, коцкања и сексуалне декаденције међу добровољцима.{{sfn|Antić|2012|p=21}} Такође их је осуђивао почињена дела непотребног насиља када би био информисан о њима.{{sfn|Antić|2012|p=23}}

Михаиловић је 15. јула 1942. послао телеграм [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенској избегличкој влади]], захтевајући од њих да јавно осуде Љотића, Недића и четничког одметника [[Коста Пећанац|Косту Пећанца]] као издајнике. Југословенска избегличка влада је то урадила јавно преко [[Би-Би-Си]]ја.{{sfn|Roberts|1987|p=63}} Михаиловић је такоће вршио притисак преко владе одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима, и стављањем колаборатора под [[Црне тројке|слово „З“]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} Љотић је у октобру био приморан да повуче два своја представника из Недићеве владе да би избегао одгоорност за непопуларне и тешке економске мере, а нарочито политике прехране, које је Недић морао да усвоји тог месеца.{{sfn|Tomasevich|2002|p=190}} Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]] у септембру 1943, четнички командант Црне Горе [[Павле Ђуришић]] је успоставио везу са Љотићем.