Змијуљице — разлика између измена

| image_caption = морскаМорска змијуљица, (''-{Petromyzon marinus}-'')

-{''[[GeotriinaeLampetra]]}-''<br />

-{''[[MordaciinaeLethenteron]]}-''<br />

'''Змијуљице''', '''вијуни''' или '''пакларе''' (-{PetromyzontesPetromyzontidae}-)''' су [[кичмењаци без вилица]] који у највећем броју живе у [[мореМоре|морима]], мада има и слатководних [[врстаВрста (биологија)|врста]]. Воде полупаразитски начин живота на рибама, а могу се хранити и ситним [[бескичмењаци]]ма ([[црв]]има, [[пужеви]]ма). Познате су по томе што имају највећи број хромозома (164–174) међу кичмењацима.<ref>{{FishBase family |family=Petromyzontidae |month=фебруар|year=2011}}</ref>

[[онтогенетскоОнтогенетско развиће|Развиће]] је индиректно, преко ларве амоцетес (-{ammocoetes}-) која живи дуго (до 7 година), а њен [[метаморфозаМетаморфоза (биологија)|прображај]] се дешава најчешће у четвртој години живота, пред наступање полне зрелости. Одрасле јединке, које живе у мору, одлазе у слатке воде на [[мрешћење]] ([[анадромна врста|анадромне врсте]]). Из оплођених [[јаје|јаја]] развијају се ларве које живе дуго делимично заривене у [[муљ]]у, а затим [[Миграција становништва|мигрирају]] у мора где метаморфозирају у одрасле јединке. Слатководне врсте у доба мреста мигрирају у горње токове река. Одрасле јединке око усног отвора имају [[пијавка|пијавку]] којом се причвршћују за [[кожни систем|кожу]] риба, а рожним [[зуб]]ићима на [[језик]]у пробијају кожу. У [[пљувачка|пљувачци]] садрже [[антикоагуланс|антикоагулантне]] материје које омогућавају сисање [[крв]]и домаћина.