Благоје Нешковић — разлика између измена

Након немачког напада на Совјетски Савез, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] образован је нови Секретаријaт Покрајинског комитета КПЈ за Србију у који су ушли [[Александар Ранковић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и Благоје Нешковић. Том приликом одређени чланови Покрајинског комитета послати су на терен како би партијским организацијама помогли око покретања оружане борбе. Одмах се почело и са акцијама у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]]. Најпре су исписиване пароле, растурани леци, као и паљена непријатељска штампа, како би се спречила окупаторска пропаганда. У време Нешковићевог повратка из [[Загреб]]а, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] почетне акције у [[Београд]]у прерасле су крупније диверзије и саботаже. Још од напада на СССР, окупатор и квислиншки апарат почели су отворени прогон и хапшење свих лица који су били означени као комунисти, њихови симпатизери и уопште антифашисти. Због честих немачких рација, као и потера [[Специјална полиција Управе града Београда|Специјалне полиције]], чији су се агенти колима возили градом и насумично хапсили људе, које су на улици препознавали као комунисте (углавном оне које су хапсили пре рата), Нешковић је живео илегално. Поучен искуством Александра Ранковића, који је у току јула био ухапшен, а потом [[Спасавање Александра Ранковића из затвора 1941.|ослобођен из руку окупатора]], стално је носио пиштољ са собом и био спреман, уколико се нађе у опасности, да пружи отпор. Становао је у стану у Шуматовачкој улици на [[Чубура (Београд)|Чубури]], а везу са Ранковићем и [[Јосип Броз Тито|Титом]] обављао је преко специјалних курира.{{sfn|Мирковић|2016|pp=134—58}}

За потребе [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]], Нешковић је одржавао везу са представницима грађанских политичких партија — [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољубом Јовановићем]], [[Душан Богдановић (политичар)|Душаном Богдановићем]], [[Небојша Малетић|Небојшом Малетићем]], [[Синиша Станковић|Синишом Станковићем]] и др. Када је у току лета 1941. дошло до првих контаката између комуниста и представника [[Југословенска војска у отаџбини|војночетничких одреда Драже Михаиловића]], у Београду су почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.|септембра]] организовани преговори на којима су са партизанске стране, поред Нешковића, учествовали [[Ђуро Стругар]] и Војин Николић Студент, а са четничке [[мајор]] [[Велимир Пилетић]] и још двојица неименових представника. Током преговора четници су захтевали да партизани обуставе своје акције што њихови представници нису могли да прихвате. Како ово није био услов за даљу сарадњу, преговори су касније настављени на терену, посебно након изласка руководства КПЈ на терен западне Србије, где су се одиграла и два састанка између Драже и Тита. Поред сусрета са представницима четника [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], Нешковић је заједно са Ђуром Стругаром и [[Ненад Парента|Ненадом Парентом]], на [[Букуља|Букуљи]] имао сусрет са представницима [[Четници Косте Пећанца|четника Косте Пећанца]], коме је присуствовао и [[генерал]] [[Љуба Новаковић]]. Током ових разговора исказано је опште неповерење између два покрета, па они касније нису обнављани. Све чешће и крупније саботаже и диверзије, које су изводили београдски илегалци, условиле су чешће репресалије окупаторске и квислиншке полиције оличене у честим блокадама и претресима читавих квартова, током којих су вршена хапшења свих сумњивих лица. Овакво стање постало је све опасније за даљи илегални боравак истакнутих функционер КПЈ у Београду. Како је у међувремену на територији западне Србије формирана слободна територија, под контролом партизана, одлучено је да чланови [[Политбиро ЦК КПЈ|Политбироа ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Главни штаб НОПОЈ]] напусте Београд и пређу на терен. Непосредно пре њиховог одласка, половином септембра, одржан је састанак Полибироа ЦК КПЈ на коме је одлучено да Благоје Ненковић од Ранковића преузме функцију секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију и да уђе у чланство [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Такође, на истом састанку су у чланство Покрајинског комитета укључени [[Милош Матијевић Мрша]] и [[Вукица Митровић]], а за секретара Месног комитета КПЈ за Београд је именован Ђуро Стругар.{{sfn|Мирковић|2016|pp=134—158}}