Благоје Нешковић — разлика између измена

Први Нешковићев излазак из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]] догодио се почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|августа 1943.]] када је на [[Букуља|Букуљи]] присуствовао партијском и војном саветовању Покрајинског комитета КПЈ за Србију и [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]], коме су присуствовали представници пет окружних комитета, као и већина чланова Покрајинског комитета и Главног штаба. На саветовању је донета одлука да стварању партизанских батаљона и бригада, који за разлику од партизанских одреда, неће бити везани за одређени терен, већ стално у покрету и на тај начин у народу вршити агитовање за борбу и мабилизацију. Тада је донета и одлука да Нешковић као секретар ПК напусти Београд и пређе на слободну територију{{напомена|Према Нешковићевим тврдњама на терен је требао да пређе [[Петар Стамболић]], али је он био рањен, због чега је остао на лечењу у Београду. И пре овога Нешковићу је саветовано да пређе на слободну територију. Најпре након формирања [[Ужичка република|Ужичке републике]] 1941, а потом и касније. Одлазак из Београда је избегавао јер је ту имао добро разрађену обавештајну мрежу преко које је одржавао контакт са партијским организацијама и партизанским одредима.{{sfn|Marić|1987|pp=301—302}}}} јужне Срије, где је требало да постане центар [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Србији]]. Након саветовања и краћег боравка у [[Шумадија|Шумадији]], Нешковић у се вратио у Београд. Тада је са собом повео Веру Милетић, која је требало да преузме дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] дефинитивно је напустио Београд и у пратњи Цветка Црњака отишао у [[Лесковац]] у чијој је околини ступио у партизане.{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}

На територији [[Пуста река (област)|Пусте реке]] одржао је више састанака и саветовања са Окружним комитетима Лесковца и [[Топлица (област)|Топлице]], као и Штабом [[Први јужноморавски партизански одред|Првог јужноморавског одреда]]. Убрзо потом почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] донета је одлука о формирању [[Прва јужноморавска ударна бригада|Прве јужноморавске бригаде]], која је одмах ступила у борбу против бугарских, [[Вермахт|немачких]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] јединица. Крајем октобра и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943]], заједно са [[Драги Стаменковић|Драгим Стаменковићем]], присуствовао је Окружној партијској конференцији, а потом обишао партијске организације у [[Црна Трава|Црној Трави]] и извршио смотру бораца [[Други јужноморавски партизански одред|Другог јужноморавског одреда]]. Како се број бораца у овом одреду стално повећавао од њега је крајем новембра одлуком Покрајинског комитета формирана [[Друга јужноморавска бригада]]. Убрзо потом од [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] добио је поруку да се повеже са Првом шумадијском бригадом и партијским руководиоцима у Шумадији. Како се Прва шумадијска бригада свакодневно суочавала са борбеним дејствима поставило се питање да ли треба да остане у Шумадији или је треба упутити на слободну територију. Врховни штаб је поручио да успостави везу са [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Другом пролетерском]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Петом крајишком дивизијом]], па је новембра 1943. донета одлука да се Прва шумадијска и Прва јужноморавска бригада споје и крену ка главнини снага НОВ и ПОЈ. Убрзо потом стигла је и депеша Врховног штаба која је потом емитована преко [[Радио Слободна Југославија|радија „Слободна Југославија”]] — ''Михајило и Алимпије треба одмах с главним снагама да крену у сусрет Вуку.''{{напомена|'''Михајло''' — Благоје Нешковић, '''Алимпије''' — Предраг Марковић Алимпије и '''Вук''' — Мома Марковић}}{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}