Рат за Нагорно-Карабах — разлика између измена

м
 
=== Освајање Шуше ===
Када су Јермени лансирали једну од првих офанзива на [[Степанакерт]] [[13. фебруар]]а [[1988]]. многи Азербејџанци су се повукли у утврђење у [[Шуша|Шуши]]. Дана [[28. март]]а азербејџанска војска је кренула у напад на Степанекерт из села [[Џангасан]] нападајући непријатељске положаје изнад села Киркиџан и у подне следећег дана заузели су позиције близу града, али су их Јермени брзо одбили.<ref>{{ru icon}} {{cite news |title=Весеннее оживление в Нагорном Карабахе |publisher=Kommersant |url=http://www.kommersant.ru/doc.aspx?fromsearch=8ee300c2-1d04-4f51-b932-9a580cb38550&docsid=4073 |date=6. 4. 1992 }}{{Мртва веза|date=04. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
У месецима који су следили након освајања Коџалија, азербејџански командати који су држали последње утврђење у региону град Шушу ракетирали су Степанакерт ракетама типа Град. До априла бомбардовање је натерало 50.000 људи који су живели у Степанекерту да се сакрију у подземне бункере и подруме.<ref name="timestepanakert">{{cite news
}}</ref>
 
Заузеће [[Шуши|Шуше]] гласно је одјекнуло у суседној [[Турска|Турској]]. Њени односи са Јерменијом су се погоршали након отцепљења Јерменије од Совјетског Савеза, а још су се више погоршали као резултат јерменског освајања у региону Ногорно-Карабах. Премијер Турске [[Сулејман Демирел]] рекао је да је био под константим притиском народа да његова земља интервенише. Демирел је био против такве интервенције говорећи да би улазак Турске у рат изазвао још већи конфликт између [[Муслимани|муслимана]] и [[Хришћани|хришћана]].<ref>{{Cite book
| last = Rubin
| first = Barry
365

измена