Википедија

Земун — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 52:
Према остацима материјалне културе, закључило се да су први становници Земуна основали своја насеља на овом простору у периоду од 4500—3000. године п. н. е. Становали су у земуницама (јамама), па је одатле и потекла реч ''Земун''. Након ове културе уследило је доба [[Неолит|средњег и млађег неолита]], период у којем су људи настањени на простору данашњег Земуна живели на [[Гардош]]у. Ову културу у [[Срем]]у око [[2000]]. године п. н. е смењује [[баденска култура]], када је почела прва употреба бакра при изради оруђа и оружја. На [[Гардош]]у се налази једно од највећих и најдуговечнијих насеља ове културе. Након [[Баденска култура|баденске]], следећа култура на овом подручју која је уследила је била [[вучедолска култура]]. Ова култура је заживела у Земунској Прегревици о чему сведоче археолошки налази нађени на обали [[Дунав]]а. Прво озбиљно насеље на подручју Земуна је био [[Келти|келтски]] [[Таурунум]] , за који се на основу података сматра да је подигнуто око [[85]]. године п. н. е. Насеље се налазило на месту данашњег [[Гардош]]а и [[Земунско гробље|земунског гробља]]. Након великих битака за време освајачких ратова [[Антички Рим|Римљана]] и покорења илирско-келтског племена разбија се [[Таурунум]] као антички град. Овај град достигао је свој врхунац када је постао град-пристаниште и седиште дунавске римске флоте. У доба касне антике, [[Таурунум]] је био утврђена лука и трговачки град између главног друма који је водио ка тек основаном [[Константинопољ]]у. У [[5. век]]у [[Хуни]] су га опљачкали и спалили, да би крајем [[8. век]]а градом завладали [[Франци]].
 
[[Срби]] су половином [[9. век]]а настанили Земун и из [[Срем]]а потиснули франачку власт. Од 11. векуавека Земун се налази у [[Сремска жупанија | Сремској жупанији]] [[Краљевина Угарска | Краљевине Угарске]]. У [[12. век]]у учесници другог и трећег крсташког похода пролазили су кроз Земун, док су у истом периоду Мађари од камења са разрушене београдске тврђаве направили земунски град. Недуго затим, средином [[12. век]]а византијски цар [[Манојло I Комнин]] освојио је Земун, срушивши његове зидине и наредио да се камен поново узида у бедеме [[Београдска тврђава|београдске тврђаве]]. Крајем [[12. век]]а Земун је био срушен од [[Ромеји|Ромеја]] који су га претходно заузели. Након великог број освајача и војски, стижу и [[Турци]] који га пљачкају и пале, а [[1465]]. године турска војска опседа [[Београд]]. Хришћанска флота из Земуна у том тренутку под вођством [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанка]] помаже [[Београд]]у и они удружено побеђују Турке. Наком победе над Турцима у Земуну је завладала куга које је убила многе његове становнике. Међу њима жртва болести био је и [[Јанош Хуњади|Сибињанин Јанко]], који је живео у средњовековном утврђењу, па је та кула народски названа ''Кула Сибињанин Јанка''. Након напада [[Београд]]а од стране Турака,[[1522]]. године, смедеревски санџак бег под наредбом султана напада и заузима Земун. После низа аустријско-турских у [[17. век]]у и [[18. век]]у, ратова, пустошења и рушења Земуна су завршена [[Пожаревачки мир]]ом [[1718]]. године. У првој половини [[18. век]]а у Земуну је отворена санитарна станица за робу, путнике и пошту, као и још једна станица за свакодневни промет. Властелинска управа укинута је [[1758]]. године и сва насеља у југоисточном [[Срем]]у ушла су у оквир Војне границе, док погранични [[Војни комунитет у Земуну|Земун постаје слободан војни комунитет]]. Земун се налазио на подручју раскрсница [[исток]]а и [[запад]]а, па се зато у њему одувек говорило више језика. Након доласка аустријске власти, муслиманско становништво одлази из града, а раније избегли хришћани се враћају на своја огњишта. Пред староседелаца [[Срби|Срба]] у Земуну је тада живело велики број немачких породица. Недуго након уласка Земуна у састав [[Аустрија|Аустрије]], Земун и његова околина постају посед породице Шеброн. Земун након тога постаје слободни град, а слободна граница се укида. Умро је 1844. године мајор [[Василије Лазаревић]] који је 26 година био градоначелник Земуна. Он је првих шест година живота у Земуну радио као градски синдик (лекар).<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године</ref> Још [[1873]]. године Земун је добио железничку пругу којом је био повезан са читавом Европом, а нешто касније и пругу која га је повезивала са [[Београд]]ом. Изградњом пруге оживела је и привреда у Земуну, па је отворен велики број занатских и трговинских радњи, банке, фабрике, хотели, а санирање Земуна почело је уређивањем улица, обнављањем грађевинског фонда и увођењем осветљења.
 
На крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] 5. новембра [[1918]]. године српска војска ушла је у Земун и учврстила га у тадашњу [[Краљевина Југославија|Државе Срба, Хрвата и Словенаца]], да би се [[1934]]. године изградио [[Most kralja Aleksandra|мост на Сави]] и Земун се административно припојио [[Београд]]у. Све до [[Други светски рат|Другог светског рата]] Земун је био у саставу [[Београд]]а, до 12. априла [[1941]]. године, када је окупиран од стране Немаца. Тада је ушао у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне државе Хрватске]]. Након ослобођења [[Београд]]а 20. октобра [[1944]]. године, Земун је ослобођен 22. октобра [[1944]]. године од стране [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноосободилачке војске Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене Армије]]. Завршетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] оставио је за собом велики број жртава и разрушену земљу, што је био и случај са Земуном. Након сређивања и обнаваљања уништеног, Земун постаје центар привреде, индустрије и културе, као и значајан просветни и научни центар. Земун опет улази у састав [[Београд]]а [[1945]]. године и од тада је једна од [[Београдске општине|градских општина Београда]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Земун”