Архиепископија београдско-карловачка — разлика између измена

 

Током [[Дуги рат|Дугог рата (1593—1606)]] на подручју средњег Подунавља дошло је до масовног покрета православних [[Срби|Срба]] познатог као [[Банатски устанак]], што је послужило Турцима као повод да у Београд донесу и на Врачару спале мошти [[Свети Сава|Светог Саве]]. За време [[Велики турски рат|Бечког рата (1683—1699)]] хабзбуршка војска је 1688. године преотела Београд од Турака. У то време, београдско-сремски митрополит био је [[Симеон Љубибратић]] који је 1690. године заједно са српским патријархом [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III]] избегао у Угарску. До краја рата (1699), епархија је остала подељена на јужни део под турском и северни део под хабзбуршком влашћу. Нови српски патријарх [[Патријарх српски Калиник I|Калиник I]] је на турској страни поставио новог београдског митрополита Михаила,{{sfn|Вуковић|1996|p=327}} док је стари српски патријарх Арсеније III на хабзбуршкој страни поставио Стефана Метохијца, који је најчешће боравио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]].

 

== Београдски јерарси ==