Царске повести — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Historia Augusta значи царска повест, а не царске повести. Да је употребљена множина стајало би: Historiae Augustae
м Враћене измене корисника 93.87.157.180 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
ознака: враћање
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''''ЦарскaЦарске повест\повести''''' (лат: ''-{Historia Augusta}-'') је назив за збирку биографија римских царева, писану на латинском језику, од [[Хадријан]]а (117—138) до [[Карин]]а (283—285) и [[Нумеријан]]а (283—284).
 
''-{Historia Augusta}-'' је од самог почетка представљала контроверзно дело за модерне историчаре и није вреднована као нарочито веродостојно дело. Као аутори биографија потписана су шесторица личности о којима ништа не знамо: Елије Спартијан, Јулије Капитолин, Вулкације Галикан, Елије Лампридије, Требелије Полион и Флавије Вописк Сиракужанин. Прва четворица су у биографијама из збирке забележила да су саставили још биографских списа. Аутори су неке од биографија посветили [[Диоклецијан]]у (284—305), [[Константин Велики|Константину I]] (306—337) и разним великодостојницима који су нам иначе непознати. ''Царске повести'' представљају једини континуирани извор који обухвата период 2. и 3. века. Ипак, збирци недостају биографије [[Филип Арабљанин|Филипа Арапина]], [[Деције Трајан|Трајана Деција]], [[Требонијан Гал|Требонијана Гала]], [[Емилијан]]а и део [[Валеријан]]ове биографије тј део који се бави периодом од 244. до 259. године. Аутори се поред тога позивају на читав низ историчара од којих су нам само тројица познати ([[Херодијан]], [[Марије Максим]] и [[Дексип]]) и цитирају бројне документе (писма, сенатске одлуке, натписе...). Цитати су нарочито бројни у животописима опскурних владара, али нема ни једног у случају биографија Хадријана, [[Антонин Пије|Антонина Пија]], [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]] и [[Септимије Север|Септимија Севера]]. Помињу се и непостојеће легије, исконструисани родослови (нпр. порекло Константина Великог од [[Клаудије II Готски|Клаудија II Готског]]) и читав низ тривијалних анегдота. Врхунац представља подзбирка Тридесеторице тирана (''-{Tyrani Triginita}-'') односно тридесеторице узурпатора који су се појавили у време „слабог“ и „порочног“ цара [[Галијен]]а (253—268). Да би се попунио образац преузет из атинске историје у Тридесеторицу тирана је увршћено укупно тридесет и две личности од којих је само двадесет историјски потврђено и у другим изворима (нпр новац и натписи). Међутим, и од тих двадесет има оних који никада нису понели царску титули, затим ту су и жене и малолетници који никада нису владали.
 
Од краја 19. века многа питања везана за веродостојност ''Царск''eЦарских ''повести'' су отворена, а нека од њих још увек нису решена на задовољавајући начин (нпр. јесу ли биографије које се сматрају за изгубљене уопште и постојале !?). Херман Десо је 1887. утврдио да су делови биографије Септимија Севера писани на основу списа ''О царевима'' [[Аурелије Виктор|Аурелија Виктора]] (издатог 361. год.), а делови животописа Марка Аурелија на основу [[Еутропије]]вог бревијара (објављен 369. год.). Десо је унутрашњом критиком текста закључио да је у питању дело једног анонимног и неидентификованог аутора који је у ствари био савременик [[Теодосије I|Теодосија I]] (379—395). Сер Роналд Сајм је 1971. такође сместио време настанка збирке у време око 395. године, а по његовом мишљењу аутор је могао бити неки „неискрени граматичар“ који се временом толико загрејао за свој задатак да је постао све инвентивнији и духовитији. Сајм је ''Царске повести'' сместио у категорију псеудоисторијских романа типа ''Романа о Александру''.
 
== Спољашње везе ==