Данијел Канеман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Сређивање
Ред 1:
{{Научник|име=Данијел Канеман|место_смрти=|ширина_слике=200п|опис_слике=|датум_рођења={{датум рођења|1934|3|5|год=да}}|место_рођења=[[Тел Авив]]|држава_рођења={{застава|Палестина|Mandate}} (Британски мандат)|датум_смрти=|слика=Daniel KAHNEMAN.jpg|школа=|држава_смрти=|поље=[[психологија]]<br/>[[економија]]|институција=|познат_по=- [[Bihejvioralna ekonomija|бихевиоралној економији]],<br/>- [[Когнитивне пристрасности|когнитивним пристрасностима]],<br/>- [[Теорија изгледа|теорији изгледа]]|награде=[[Председничка медаља слободе]] (2013)<br/>
[[Америчко удружење психолога|АПА]] награда за животно дело (2007)<br/>
[[Датотека:Nobel prize medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за економију]] (2002)|напомене=|образовање=[[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејски универзитет]]<br/>[[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитет Беркли]]|држављанство=}}
'''Данијел Канеман''' ([[Хебрејски језик|хебр]]. דניאל כהנמן; [[Тел Авив]], [[5. март]] [[1934]]) [[Израелци|израелски]] је и [[Американци|амерички]] научник, [[Психологија|психолог]] и [[Економија|економиста]] који се својим истраживачким радом истакао у области [[Когнитивна психологија|когнитивне психологије]], проучавајући људско [[расуђивање]] и [[Одлучивање|доношење одлука]] у условима неизвесности, као и у области психологије [[Хедонизам|хедонизма]] и [[Bihejvioralna ekonomija|бихевиоралне економије]]. Добитник је [[Нобелова награда за економију|Нобелове награде за економију]] 2002. године, коју дели са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]].<ref name=":3">{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/economic-sciences/2002/summary/|title=The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002|website=NobelPrize.org|language=en-US|access-date=2020-10-22}}</ref>
 
Заједно са [[Амос Тверски|Амосом Тверским]] развио је појам [[Когнитивне пристрасности|когнитивних пристрасности]] (1972), а потом и [[Теорија изгледа|теорију изгледа]] ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Prospect theory}-''; 1979).<ref>Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). "[http://datacolada.org/wp-content/uploads/2014/08/Kahneman-Tversky-1972.pdf Subjective probability: A judgment of representativeness] {{Wayback|url=http://datacolada.org/wp-content/uploads/2014/08/Kahneman-Tversky-1972.pdf|date=20191214120047}}". Cognitive Psychology</ref><ref>{{Cite journal|last1=Kahneman|first1=Daniel|last2=Tversky|first2=Amos|date=1979|title=Prospect Theory: An Analysis of Decision under Risk|journal=Econometrica|volume=47|issue=2|pages=263–291|doi=10.2307/1914185|issn=0012-9682|jstor=1914185}}</ref> Теорија изгледа успела је да објасни узроке због којих доносиоци неке одлуке у неизвесним и ризичним околностима нарушавају све претпоставке [[Рационално размишљање|рационалног]] понашања, што је била прекретница у дотадашњој [[Теорија одлуке|теорији одлучивања]] и основа за развој бихевиоралне економије.
 
Аутор је књиге „[[Мислити, брзо и споро]]” (2011) у којој је широј публици представио резултате свог дугогодишњег рада, а која је убрзо по објављивању постала [[бестселер]] [[Њујорк тајмс|''Њујорк тајмса'']].<ref>{{cite web|url=http://www.hawes.com/2011/2011-12-25.pdf|title=The New York Times Best Seller List – December 25, 2011|last=|first=|date=|website=www.hawes.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=2020-10-22}}</ref> Исте године додељено му је 71. место на листи „100 водећих светских мислилаца” часописа ''Форин Полиси'' ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Foreign Policy}-'').<ref>{{Cite web|url=https://foreignpolicy.com/2011/11/28/the-fp-top-100-global-thinkers-4/|title=The FP Top 100 Global Thinkers|last=Pavgi|first=Kedar|website=Foreign Policy|language=en-US|access-date=2020-10-22}}</ref> Часопис [[The Economist|''Економист'']] га је 2015. године навео као једног од „15 најутицајнијих економиста на свету”.<ref>{{Cite news|url=https://www.economist.com/finance-and-economics/2014/12/30/shifting-clout|title=Shifting clout|work=The Economist|access-date=2020-10-22|issn=0013-0613}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.businessinsider.com/economist-most-influential-economist-list-2015-1|title=The Real Problem With The Economist's Most Influential Economists List|last=Ferro|first=Shane|website=Business Insider|access-date=2020-10-22}}</ref>
 
На [[Универзитет Принстон|Универзитету Принстон]] има статус [[Професор емеритус|професора емеритуса]].<ref name=":5">{{Cite web|url=https://scholar.princeton.edu/kahneman/home|title=Daniel Kahneman|website=scholar.princeton.edu|language=en|access-date=2020-10-22}}</ref>
 
== Биографија ==
Данијел Канеман рођен је 5. марта 1934. године у [[Тел Авив|Тел Авиву]], за време [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата над Палестином]], у данашњем [[Израел|Израелу]]. Породица је пореклом из [[Литванија|Литваније]], одакле је почетком 1920-их година емигрирала у [[Француска|Француску]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/economic-sciences/2002/kahneman/biographical/|title=The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002|website=NobelPrize.org|language=en-US|access-date=2020-10-22}}</ref> Живели су у [[Париз|Паризу]], а Канеман је рођен током посете његове мајке рођацима. У Паризу је провео детињство, али и године [[Други светски рат|Другог светског рата]], о чему је писао у својој аутобиографији.<ref name=":0" /> Његов отац Ефраим био је ухваћен током првог таласа прогона [[Јевреји|Јевреја]], али је након шест недеља пуштен на слободу захваљујући интервенцији свог послодавца, [[Јуџин Шулер|Јуџина Шулера]] ([[Француски језик|франц]]. ''-{Eugène Schueller}-''). Након тога породица се неколико пута селила бежећи од [[Немци|Немаца]], а по окончању рата вратили су се у Палестину. Отац му је, међутим, преминуо 1944. године услед последица [[Шећерна болест|дијабетеса]].
 
Канеман је 1954. године дипломирао психологију са математиком на [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејском универзитету]] у [[Јерусалим|Јерусалиму]]. Након тога је неко време служио у Одсеку психологије [[Израелске одбрамбене снаге|Израелских одбрамбених снага]], а потом 1958. године одлази у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету Беркли]] уписује мастер, а затим и докторске студије. Докторску тезу „Аналитички модел семантичког диференцијала” ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{An analytical model of the semantic differential}-'') одбранио је 1961. године.<ref>{{Cite thesis|title=An analytical model of the semantic differential|url=http://oskicat.berkeley.edu/record=b12138684~S1|date=1961|first=Daniel|last=Kahneman}}</ref>
 
=== Академска каријера ===
Ред 19:
 
==== Заједнички рад са Амосом Тверским ====
По повратку у Јерусалим, где је на Универзитету радио као редовни професор психологије од 1970. до 1978. године, отпочела је његова дугогодишња сарадња са колегом [[Амос Тверски|Амосом Тверским]]. Од 1971. до 1979, двојица научника заједно су објавила укупно осам студија<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://scholar.princeton.edu/kahneman/publications-0|title=Publications|website=scholar.princeton.edu|language=en|access-date=2020-10-23}}</ref> из области расуђивања и одлучивања, међу којима су кључне две: „Расуђивање у условима неизвесности: хеуристика и пристрасности” (1974) и „Теорија изгледа: анализа одлучивања у условима ризика” (1979). Обe студије биле су објављенe у престижном научном часопису [[Science (časopis)|''Сајенс'']] ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Science}-'').
 
Прва поменута студија довела је у питање две општеприхваћене идеје у научним круговима тога доба: идеју да су људска бића углавном рационална и да здраво закључују, као и идеју да се поступањем по осећањима (мржње, љубави и сл) може објаснити највећи број одступања од рационалности.<ref name=":2">{{Cite book|title=Мислити, брзо и споро|last=Канеман|first=Данијел|publisher=Heliks|year=2015|isbn=978-86-86059-64-2|location=Смедерево|pages=8-10}}</ref> Документовали су „системске грешке” у размишљању људи и увели појмове [[хеуристика доступности]] и [[Когнитивне пристрасности|когнитивна пристраност]]. Закључци до којих су дошли утицали су на више научних дисциплина ([[Дијагностика|медицинску дијагностику]], [[права]], [[Обавештајна служба|обавештајни рад]], [[Филозофија|филозофију]] и др), а чланак је привукао више пажње него што су и они сами очекивали. Канеман у својој аутобиографији наводи да је један од могућих разлога за заинтересованост научне заједнице био тај да је објављени чланак у ''Сајенсу'' укључивао и сва питања која су била постављена у експериментима, те су читаоци могли и сами да провере колико се „у мишљењу саплићу на когнитивне пристрасности”.<ref name=":0" /><ref name=":2" />
Ред 44:
== Дела ==
 
* „Пажња и напор” ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Attention and Effort}-''; 1973),
* „Расуђивање у условима неизвесности: хеуристика и пристрасности” (са А. Тверским, П. Словиком; 1982),
* „Добростање: Основа психологије хедонизма” ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Well-being: The Foundations of Hedonic Psychology}-''; са Е. Динером, Н. Шварцем; 1999),
* „Хеуристика пристрасности: Психологија интуитивног расуђивања” ([[Енглески језик|енгл]]. ''-{Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment}-''; са Т. Гиловичем, Д. Грифином; 2002),
* „Мислити, брзо и споро” (2011).
 
Ред 56:
* [[Фокализам]]
* [[Аверзија према губитку]]
*
*
 
== Награде и признања ==
Линија 63 ⟶ 61:
 
* [[Нобелова награда за економију]] (са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]]; 2002),<ref name=":3" />
* ''-{Grawemeyer}-'' награда за психологију (са Амосом Тверским; 2003),<ref>{{Cite web|url=http://grawemeyer.org/2003-daniel-kahneman-and-amos-tversky/|title=2003 – Daniel Kahneman and Amos Tversky – Grawemeyer Awards|last=admin|language=en-US|access-date=2020-10-23}}</ref>
* Награда [[Америчко удружење психолога|Америчког удружења психолога]] за животни допринос психологији (2007),<ref>{{Cite web|url=https://www.apa.org/monitor/apr07/towering.html|title=A towering figure|last=Cynkar|first=Amy|date=2007|website=www.apa.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-23|quote=Daniel Kahneman will receive APA's lifetime contributions award at convention for his work challenging human rationality and decision-making.}}</ref>
* Награда „[[Талкот Парсонс]]” (2011),<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20121031122736/http://www.amacad.org/events/talcottparsons2011/|title=Talcott Parsons Prize Ceremony and Address|date=2012-10-31|website=web.archive.org|access-date=2020-10-23}}</ref>
Линија 71 ⟶ 69:
За књигу „[[Мислити, брзо и споро]]” такође је добио више награда и признања:
 
* Награда ''[[Лос Анђелес тајмс|Лос Анђелес тајмса]]'' у категорији ''-{Current Interest}-'' (2011),''<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20160416085331/http://events.latimes.com/bookprizes/previous-winners/year-2011/|title=Book Prizes – Los Angeles Times Festival of Books» 2011 Los Angeles Times Book Prizes Winners & Finalists|date=2016-04-16|website=web.archive.org|access-date=2020-10-23}}</ref>''
* Награда [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Национална академија наука|Националне академије наука]] за најбољу књигу (2012),<ref>{{Cite web|url=https://www.nationalacademies.org/news/2012/09/daniel-kahnemans-thinking-fast-and-slow-wins-best-book-award-from-academies-milwaukee-journal-sentinel-slate-magazine-and-wgbh-nova-also-take-top-prizes-in-awards-10th-year|title=Daniel Kahneman's Thinking, Fast and Slow Wins Best Book Award From Academies|last=|first=|date=|website=www.nationalacademies.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2020-10-23}}</ref>
* Награда ''[[Њујорк тајмс|Њујорк тајмса]]'' за једну од најбољих књига у 2011. години, <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2011/12/11/books/10-best-books-of-2011.html|title=The 10 Best Books of 2011 (Published 2011)|date=2011-11-30|work=The New York Times|access-date=2020-10-23|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref>
* Једна од најбољих књига у 2011. години часописа [[The Economist|''Економист'']], <ref>{{Cite web|url=https://www.goodreads.com/list/show/38441.The_Economist_Books_of_the_Year_2011|title=The Economist - Books of the Year 2011 (50 books)|website=www.goodreads.com|access-date=2020-10-23}}</ref>
* Једна од најбољих књига нефикције у 2011. години часописа ''-{[[The Wall Street Journal]]}-.''<ref>{{Cite news|url=https://online.wsj.com/article/SB10001424052970203518404577097100562141244.html|title=The Best Nonfiction of 2011|date=2011-12-17|work=Wall Street Journal|access-date=2020-10-23|language=en-US|issn=0099-9660}}</ref>
 
*
Линија 86 ⟶ 84:
* [https://www.nobelprize.org/prizes/economic-sciences/2002/kahneman/biographical/ Аутобиографски текст Данијела Канемана] на званичном веб-сајту Нобелових награда (језик: енглески)
* [https://scholar.princeton.edu/sites/default/files/kahneman/files/prospect_theory.pdf „Теорија изгледа: анализа одлучивања у условима ризика”] , оригинална верзија из 1979. године (језик: енглески)
*[https://scholar.princeton.edu/sites/default/files/kahneman/files/attention_hi_quality.pdf „Пажња и напор”] (језик: енглески)
 
{{Нобелова награда за економију}}