Држава Дејановића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: исправљање преусмјерења, додатно сређивање using AWB
Нема описа измене
Ред 50:
Браћа Дејановићи, деспот [[Јован Драгаш]] и господин [[Константин Дејановић|Константин]], били су синови тада већ покојног српског [[севастократор]]а, а потом и [[деспот]]а [[Дејан (деспот)|Дејана]] и његове жене [[Теодора Немањић|Теодоре Немањић]], која је била рођена сестра српског цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]] и тетка цара [[Стефан Урош|Стефана Уроша]]. Као најближи сродници владајуће српске династије [[Немањићи|Немањића]], стекли су простране поседе на ширем простору између Вардара и Струме, што им је омогућило да на том подручју након нестанка царске власти (1371) створе посебну државну област, која је обухватала градове [[Ћустендил|Велбужд]], [[Велес (град)|Велес]], [[Мелник]], [[Перник]], [[Петрич (град)|Петрич]], [[Струмица]] и [[Штип]].
 
Услед турске најезде, браћа Дејановићи су морали да прихвате да прихвати [[вазал]]ске обавезе према султану [[Мурат I|Мурату I]] (1359-1389). Након неколико година, деспот Дејан се повукао у манастир, препустивши пуну власт брату Константину. Положај државе Дејановића је временом постајао све тежи, пошто су Турци ширили своју власт напредујући уз долину Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,{{sfn|Мишић|2010|p=263}} чиме се област Константина Дејановића нашла у турском окружењу и са западне стране. Иако је настојао да испуњава своје вазалске обавезе према турском султану, Константинов положај је постајао све неповољнији. Држава дејановића постојала је све до Константинове погибије у боју на [[Битка на Ровинама|Ровинама]] у пролеће 1395. године,{{sfn|Острогорски|1969|p=510}} након чега су читаву његову област освојили Турци.
 
== Види још ==