Мехмед I — разлика између измена

Почетком [[1413]]. год.године продро је султан Муса у [[Српска деспотовина|деспотову државу]]. Непосредан повод за нападајнапад, сем жеље за осветом због Стефанова и Ђурђева држања, дало му је то, што се одметнуо од њега Хамза, господар градова Сврљига[[Сврљиг]]а и [[Соколница|Сокоца]], и пришао Србима[[Срби]]ма. Муса је ишао на Србију дубоко киван, са намером да је скрха и онеспособи за даље акције. Хтео је чак да у њу, после победе, доведе нове турске досељенике и да [[геноцид над Србима|разбије српску етничку целину]]. Савладавши Хамзу у Сокоцу он је одмах дао премештатида се премести српско становништво одатлеодавде на другудруге странутериторије. Кад је упао на деспотово подручје освојио је читав низ градова [[Болван]], [[Липовац]], [[Копријан]] и [[Сталаћ]]. И та је сва насеља раскућио исто као и она око Тимока[[Тимок]]а.

[[Деспот Стефан]] обратио се одмах за помоћ Мехмеду и осталим пријатељима. Стигоше му војвода [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ]], [[Мачванска бановина|мачвански бан]] [[Иваниш Моровић]] и ранији одметници Мусини, а одазвао се и Мехмед. Муса је похитао да запречи спајање Мехмедове војске са Стефановом, али није успео. Мехмед га је вешто обишао и стигао у [[Крушевац]]. Из тог места кренула је савезничка војска, под деспотовим вођством, према југу и допрла је до [[Ново Брдо|Новог Брда]]. Ту се зауставише деспот, Сандаљ и Моровић, а остала војска пође и даље, вођена од [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] и Мехмеда. Одлучна борба била се под Витошем[[Витош]]ем, на реци [[Искар|Искру]], код села [[Чаморлу]]. Ђурађ Бранковић, уз кога се налазио челник Радич, "човек најхрабрији и најмудрији и који је много свршавао лепим речима", вештим ударцем с бока одлучи победу за савезнике. У турској војсци било је много незадовољства и издаје и стога је њена борбена вредност била знатно ослабљена. Поражени Муса наже у бег, али га потере стигоше и удавише ([[5. јулајул]]а [[1413)]]. године.

Тако се завршио грађански рат и превладана је најтежа криза у [[Османско царство|Османском царству]] те је створена основа за нови процват османске моћи. Мехмед коначно једини остаје као следбеник већ 10 година покојног Бајазита[[Бајазит]]а и постаје султан јединственог царства. Церемонију устоличења одржава у граду [[Једрене|Једрену]] и престоницу из [[Бурса|Бурсе]] сели у Једрене. Његово преузимање престола било је обележено жељом за успостављањем мира, ипак овај предах који је Византији дао Мехмед завршио се када је на престо ступио борбени [[Мурат II]].

Пошто је добио престо помоћу савезника Мехмед I се лепо одужио својим помагачима. Деспот доби Знепоље и град Копријан и "друге области", које се не помињу изближе. Ђурађ Бранковић, потпуно измирен са Стефаном, оженио се по други пут [[1414]]. год. [[Ирена Кантакузин|Иреном Кантакузиновом]] и приближио се [[Византија|Византији]] и хришћанском савезу. Све док је трајала његова владавина византијско-османски односи су остали непомућени и сам цар је био уверен у мирољубивост новог султана, који је своје снаге уложио у унутрашњу консолидацију Османског царства.{{чињеница| date = 01. 2017.}}