Исак-бег — разлика између измена

Током [[1420]]. Године Исак-бег је организовао неуспешан погод на подручје данашње Босне као би пружио подршку [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљу Хранићу]] против његових непријатеља<ref>{{Citation |last=M. Bešić |first= Zarij |authorlink= |title=Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. |url=http://www.scribd.com/doc/82440321/Grupa-Autora-Istorija-Crne-Gore-2-tom-2 |archiveurl= |archivedate=|format= |accessdate=|edition= |series= |volume= |origyear=|year=1970|publisher= Redakcija za istoiju Crne Gore |location= Titograd |language= Serbian |id=|oclc=175122851 |doi= |doi_inactivedate=|bibcode= |id= |nopp= |at= |chapter= |chapterurl= |quote=Већ сљедеће године кренуо је скопски намјесник ИсхакИсак у Босну да сатре Сандаљеве противнике, које је подржавао босански краљ. Ништа он није ни могао предузети против Сандаљевог пасторкаи вјерног султановог харачара Балше III. |laysummary= |laydate=|separator= |postscript= |lastauthoramp= |ref= |pages=123}}</ref>.

У покушају да ублажи османски притисак током опсаде Солуну Венеција подстакла [[Иван I Кастриот|Јована Кастриота]] да се побуни против Турака [[1428]]. Након што су Турци заузели [[Солун]] у [[април]]у [[1430]]. њихове снаге су предвођене Исак-бегом освојиле су већину Јованових територија. Он је турске војне посаде сместио у два јовановаЈованова утврђења, а затим их потпуно уништио. У [[Децембар|децембру]] [[1434]]. године, током једне албанске побуне је кренуо је са војском ка централној и јужној Албанији, али га је поразио Ђорђе Аријанит Комнин. Савремени извори из сената [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] напомињу да су многи турски војници били заробљени, док је Исак-бег побегао са малом групом војника<ref name="akademia">{{Cite book|last=Anamali|first=Skënder|last2=Korkuti|first2=Muzafer|last3=Islami|first3=Selim|last4=Prendi|first4=Frano|last5=Shukriu|first5=Edi|editor=Kristaq Prifti, Muzafer Korkuti|title=Historia e popullit shqiptar|url=https://books.google.com/books?id=UlUtAQAAIAAJ|accessdate=31. 7. 2012|year=2002|publisher=Botimet Toena|pages=337}}</ref>.

Године 1439,, када се враћао са свог пута у [[Мека|Меку]], од султана је добио наређење да се придружи снагама [[Шахабедин паше]] и опколи [[Ново Брдо|Новог Брда]], важно утврђење и рударски град [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]]. Након тога [[6. август]]а [[1439]]. османске снаге под Исак-бегом победиле су снаге српске деспотовине у борби која се водила недалеко од Новог Брда<ref>{{Cite book|last=Jefferson|first=John|authorlink=John Jefferson|title=The Holy Wars of King Wladislas and Sultan Murad: The Ottoman-Christian Conflict from 1438-1444|url=https://books.google.com/books?id=FpvqWWpUYSoC&pg=PA165|year=2012|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-21904-5|pages=165}}</ref>. У [[Новембар|новембру]] [[1443]]. командовао је једаним делом турске војске током [[Битка код Ниша (1443)|битке код Ниша]] која се завршила османским поразом<ref>{{Citation|last=Babinger|first=Franz|title=Mehmed the Conqueror and His Time|url=https://books.google.com/books?id=PPxC6rO7vvsC&pg=PA25&dq=battle+of+Zlatitsa&hl=en&ei=i8XsTdOcAs7usgbUstTnCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=9&ved=0CE4Q6AEwCA#v=onepage&q=battle%20of%20Zlatitsa&f=false|quote= The combined host met Ottoman forces first on November 3, 1443, between the castle of Bolvan (near Aleksinac) and the city of Niš. Here Kasim Bey, then governor of Rumelia, Ishak Bey and other standard bearers were defeated.|year=1992|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-01078-6|pages=25}}</ref>.

Султан је именовао [[Химетизад Несух-бег|Химетизаде Несух-бега]] за новог управитеља [[Пад краљевине Босне под османску власт|Босанског Краишта]] у периоду између [[1439]]. и [[1454]]. године, када је [[Иса-бег Исаковић]], син Исак-бега и управник [[Скопски санџак|Скопског Краиштакрајишта]] преузео управу над Босанским краиштемкрајиштем, такође након периода [[1454]]-[[1463]]. Изградио је Исак-бегову џамију у [[Скопље|Скопљу]], где је и сахрањен.