Павле Раденовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
додате референце
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија владар
| име = Павле Раденовић
Линија 24 ⟶ 23:
| опис_грба =
}}
 
'''Павле Раденовић''' (? — [[1415]]) је био [[кнез]] из редова [[Павловићи|Павловића]] који је био један од најмоћнијих [[племство|великаша]] у [[Краљевина Босна|краљевини Босни]] на прелазу из [[14. век|XIV]] у [[15. век|XV век]]. Био је син [[Раден Јабланић|Радена Јабланића]]<ref name="vego">{{cite book|author1=Marko Vego|title=Naselja bosanske srednjevjekovne države|date=1957|publisher=Svjetlost|location=Sarajevo|url=https://books.google.com/books?id=yoPRAAAAMAAJ&q=pe%C4%8Dati+Radoslav+Pavlovi%C4%87&dq=pe%C4%8Dati+Radoslav+Pavlovi%C4%87&hl=en&sa=X&ei=RJFbVYS0POj4ywPY4oPwAQ&ved=0CDcQ6AEwBA|accessdate=19 May 2015|language=}}</ref> (<small> који је имао поседе у [[Исток|источној]] [[Босна|Босни]] око [[Криваја (притока Великог бачког канала)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]]. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са [[Влатко Вуковић Косача|Влатком Вуковићем]] (?-[[1392]]) [[1391]]. године заузима [[Конавли|Конавле]], које су до тада држали [[Sankovići|Санковићи]]. После смрти [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] ([[бан]] [[1353]] — [[1377]], [[краљ]] 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз [[Косаче]] и [[Хрватинићи|Хрватиниће]]. Убијен је у завери краља [[Стефан Остоја Котроманић|Остоје]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља]] (1392—1435) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током [[лов]]а на Пареној пољани крај [[Бобовац|Бобовца]], после чега га је наследио настарији син [[Петар I Павловић|Петар I]] (1415—1420).
 
== Породица ==
Ред 34:
== Политички ангажман ==
 
Преузимањем дела Конавла [[1391]]. године кнез Павле је постао сусед [[Дубровачка република|Дубровачке републике]]<ref>Fine 1994, p. 471</ref> према којој је држао неколико [[царина]]. Њеним трговцима је [[1397]]. године издао повељу о слободној трговини и заштити у његовим земљама, за шта је награђен титулом [[Грађанин Дубровачке републике|грађанина Дубровника]].<ref>Klaić 1882, p. 210</ref> У спољној политици је, као и остали великаши краљевине Босне, подржавао [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] у сукобу са [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] (1387—1437) око титуле краља Мађарске, која се у то доба водила.
 
У унутрашњој политици је активно учествовао у јачању положаја племства у краљевини, а потом и у некој врсти ''-{[[дефакто|de facto]]}-'' великашког намесништва краљице [[Јелена Груба Котроманић|Јелене (''Грубе'')]] (1395—1398) које су као њени саветници поред њега, између осталих, чинили и [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоје Вукчић]] (?-[[1416]]) и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]]. Учествовао је у избору Остоје за краља 1398. године, да би га са осталим великашима збацио са власти [[1404]]. године поставивши [[Стефан Твртко II Котроманић|Твртка II]] (прва влада 1404—1409, друга влада 1420—1443) за новог краља. После пораза Владислава Напуљског [[1408]]. године, са осталим великашима је збацио Твртка II који је подржавао Владислава и вратио на престо Жигмундовог претендента Остоју.