Перој — разлика између измена

=== Досељавање СрбаЦрногораца ===

Године 1657. досељено је 15 [[Срби|српских]] [[Православље|православних]] породица, са 77 душа из [[Црна Гора|Црне Горе]], тачније из [[Црмница (област)|Црмнице]], који су бежали од [[Османско царство|турског]] окупатора. "Дукала" којом се Црногорцима даје земља у [[Истра|Истри]] носи датум 26. новембар 1657. године. Срби ЦрмничаниЦрногорци предвођени Машом Брајковићем и Михаилом Љубовињом, дотерали су и 300 грла изгладнеле стоке. [[Млетачка република|Млетачка држава]] им је дала кућевне плацеве и зајам за подизање кућа. По једној одредби [[Дужд]]евој, није се могао мушкарац из Пероја оженити ако није посадио 50 маслина и 250 винових лоза. Владала је верска толеранција, а Млечани су очекивали да ће се Перојци временом покатоличити и одродити. Друго насељавање СрбаЦрногораца у Истри, које је мање познато мада је било веће и бучније уследило је [[1671]]. године.<ref>"Политика", Београд 23. мај 1925.</ref> Почетком јуна 1671. године сви ришњански хајдуци (са заслугама за Млетачку републику) њих 1.500 душа (од којих су 500 били ратници), укрцани су на млетачке бродове и превезени у Пулу. Везе места и тамошњих СрбаЦрногораца, Пероја и Пуле биле су одувек јаке, и у њима су једине православне цркве у Истри.

Насељеничке српске породице су остале компактне и опстале, а малобројни католици су што изумрли, што се иселили. Напуштену католичку цркву узели су за себе православци СрбиЦрногорци 1788. године. Преградили су је и преуредили да буде православна црква Св. Спиридона<ref>"Правда", Београд 19. новембар 1933.</ref>, а у њој се чува познати иконостас из [[16. век]]а. Године 1837. књигу васпитну су купили у Пероју: парох поп Петар Маричевић и грађани Петар, Василије и Христифор Вучерић, те Спиридон Вучетић и Јован Браић.<ref>"Опомињанија Фенелонова матерама...", превод, Пешта 1837.</ref> Капелан у Пероју био је неколико година (1848—1850) православни свештеник и песник [[Јован Сундечић]].<ref>"Нова искра", Београд 1900.</ref>

Перој је био једино српскоправославно село у Истри, а налазио се у срезу Пулском. Становништво се бавило извозом дрва и маслиновог уља. Број становника у Пероју је растао са временом. Пописано је 1880. године 189, а 1910. године 270 Србаправославних Црногораца.<ref>"Правда", Београд 1933.</ref> Било је 1925. године у Пероју 60 православних домова са 300 душа. Током 20. века део становника се [[Хрватизација|похрватио]], а један део је почео да се изјашњава Истранима и [[Црногорци (народ)|Црногорцима]] (након озваничења посебне црногорскеИстранимапое нације). Развојем туризма у Перој се досељавају људи из других крајева, због чега је етничка структура насеља знатно измењена.

* [http://www.rastko.rs/rastko-hr/istorija/fbarbalic-peroj.html Пројекат Растко: Фран Барбалић — „Перој — српско село у Истри“]

* [http://www.njegos.org/peroj/fotoprica.htm Перој и Светосавска академија у Пули — Фоторепортажа Александра Раковића]