Перој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: поништење враћена измена
Нема описа измене
Ред 30:
Године 1657. досељено је 15 породица, са 77 душа из [[Црна Гора|Црне Горе]], тачније из [[Црмница (област)|Црмнице]], који су бежали од [[Османско царство|турског]] окупатора. "Дукала" којом се Црногорцима даје земља у [[Истра|Истри]] носи датум 26. новембар 1657. године. Црногорци предвођени Машом Брајковићем и Михаилом Љубовињом, дотерали су и 300 грла изгладнеле стоке. [[Млетачка република|Млетачка држава]] им је дала кућевне плацеве и зајам за подизање кућа. По једној одредби [[Дужд]]евој, није се могао мушкарац из Пероја оженити ако није посадио 50 маслина и 250 винових лоза. Владала је верска толеранција, а Млечани су очекивали да ће се Перојци временом покатоличити и одродити. Друго насељавање Црногораца у Истри, које је мање познато мада је било веће и бучније уследило је [[1671]]. године.<ref>"Политика", Београд 23. мај 1925.</ref> Почетком јуна 1671. године сви ришњански хајдуци (са заслугама за Млетачку републику) њих 1.500 душа (од којих су 500 били ратници), укрцани су на млетачке бродове и превезени у Пулу. Везе места и тамошњих Црногораца, Пероја и Пуле биле су одувек јаке, и у њима су једине православне цркве у Истри.
 
Насељеничке српскецрногорскес породице су остале компактне и опстале, а малобројни католици су што изумрли, што се иселили. Напуштену католичку цркву узели су за себе православци Црногорци 1788. године. Преградили су је и преуредили да буде православна црква Св. Спиридона<ref>"Правда", Београд 19. новембар 1933.</ref>, а у њој се чува познати иконостас из [[16. век]]а. Године 1837. књигу васпитну су купили у Пероју: парох поп Петар Маричевић и грађани Петар, Василије и Христифор Вучерић, те Спиридон Вучетић и Јован Браић.<ref>"Опомињанија Фенелонова матерама...", превод, Пешта 1837.</ref> Капелан у Пероју био је неколико година (1848—1850) православни свештеник и песник [[Јован Сундечић]].<ref>"Нова искра", Београд 1900.</ref>
 
Иако је вршен је притисак на породице да конвертују у [[католицизам]], оне се снагом народног карактера супротстављају томе. Данашњи становници Пероја су углавном њихови потомци, који су и даље православни и служе се [[Ћирилица|ћирилицом]]. Перој је са својим православним живљем (као и Беч) имао посебан статус (био засебна парохија) у Епархији Далматинској и Истарској, крајем 19. века. <ref>"Источник", Сарајево 1899.</ref> Перојци су управљали од прве деценије 19. века и са пулском православном црквом Св. Николе, коју су градили православни Грци.
Ред 193:
{{портал|Хрватска}}
{{Commonscat|Peroj}}
* [[Црногорци 360 година чувају свој идентитет|https://www.vijesti.me/zabava/71535/sacuvana-svijest-o-porijeklu-360-godina-crnogoraca-u-peroju]]
* Пројекат Растко: Фран Барбалић — „Перој — српско село у Истри“
* Перој и Светосавска академија у Пули — Фоторепортажа Александра Раковића
* [http://vodnjandignano.com/index.php?option=com_content&view=article&id=40&Itemid=233&lang=hr Перој на званичној страници града Водњана]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?country=HR&addtohistory=&address=&city=peroj&zipcode= Перој на мапи] {{ен}}
* [http://www.vodnjan.hr/zivjeti-na-vodnjanstini/udruge-i-ustanove/drustvo-perojskih-crnogoraca-peroj-1657 Друштво Перојских Црногораца 'Перој 1657' на званичној страници града Водњана]
* Архимандрит Данило Љуботина о Србима у Истри и Пероју (''Радио Светигора'', 10. новембар 2017)
* [http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:791654-Istra-na-Uskrs-Peroj-cuva-najvecu-zbirku-Gorskog-vijenca Истра на Ускрс: Перој чува највећу збирку Горског вијенца (''Вечерње новости'', 28. април 2019)]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Перој