Приск — разлика између измена

'''Приск из Панијума''' у [[Тракија|Тракији]] ([[5. век]]) био је источноримски ([[византијско царство|византијски]]) дипломата, чиновник и историчар.

 

Подаци о Присковом животопису сачувани су нам углавном у византијском лексикону из 10. века, Суиди (Σουδα). Рођен је вероватно између [[410]]. и [[420]]., а умро је после [[472]]. године, пошто последњи догађај који помиње у својој историји датира из ове године. У [[Цариград]]у се школовао за ретора што га је препоручило за државну службу. У друштву извесног Максимина путовао је 449. на двор [[Huni|хунског]] краља [[Атила|Атиле]] као члан дипломатског посланства цара [[Теодосије II|Теодосија II]], а у каснијим путовањима посетио је и [[Египат]] и [[Италија|Италију]]. За владавине цара [[Маркијан|Марцијана]] (450-457) постао је члан свите врховног заповедника коњице (Magister Equitum) Еуфемија.

 

Изгледа да је Приск био и састављач бројних писама и говора, али нам је од његове заоставштине сачувана, само у фрагментима нажалост, његова '''''Историја''''' написана на [[грчки језик|грчком]]. Присков историографски спис могао је обухватити период од [[433]]. до [[472]]. године. Учени византијски цар [[Константин VII Порфирогенит]] (913-959) сачувао је у изводима дуже фрагменте који се углавном односе се на римско посланство код Атиле у коме је и Приск лично учествовао. Самим тим, тешко је судити о његовом спектру интересовања и вредности као историографа. Сачувани изводи су извор првог реда за историју кратковеког царства које је створио [[Атила]] и односе Римљана са варварима средином 5. века. [[Херодот]] се изгледа, пре свега у стилском, али и у другим видовима може сматрати Присковим узором, мада понекад следи негативне клишее о варварима, али им се и не предаје у потпуности.

 

Приск је изгледа био цењен и радо преписиван аутор. [[Зосим]], [[Јорданес]], [[Јован Малала]] и [[Теофан Исповедник]] били су међу ауторима који су користили и срећом оставили понеку референцу на Прискову изгубљену ''Историју''.