Буњевци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена - ако нису у уводу/тексту наведени као Срби онда се не може ни кроз категорију
ознака: поништење
Ред 103:
{{цитат|Драги моји Буњевци и Срби! Ви сте овде на северној граници наших природних националних аспирација са великим пожртвовањем бранили лепи језик и достојанство нашега племена. Обичаји „Краљице“, па лепе навике из наших заједничких празника, казивали су целом свету да овде живи крв наше крви. Први таласи туђинског насртаја у животу ових крајева су код нас, дични моји Буњевци и Срби, јуначког отпора. И ја сматрам за моју дужност, на овом нашем првом састанку, да вам на томе држању изјавим моју и све остале браће топлу захвалност. Када је дошао дан нашег ослобођења ви сте са пуно искрености и љубави потрчали у загрљај наш. Моја војска, која је и ваша војска, пуна је хвале о пријему који сте јој ви припремили, и ја вам и на томе од срца захваљујем. Уједињење наше не би било потпуно, ако у кругу остале браће не би било дичних Буњеваца са лепом Суботицом на челу. И ако је ваша радост данас велика, при прослави овога првог братског састанка нашег, и моја је не мања што вам по овом дочеку, по овим изјавама ваше љубави видим уз нас и душом и телом. Ја сам срећан што у новој отаџбини видим уз осталу браћу и вас Буњевце, а знам да ћете ви вашим оданим радом и вашом вредноћом знатно допринети да нам отаџбина буде напредна и чувена. Према нама стоји још непријатељ који, иако савладан, покушава да нанесе изненадне подле ударце унутрашњем реду нове отаџбине наше, чије је стваралаштво вековима ометао. Ја сам уверен, драги моји Буњевци, да ћете достојно и куражно одбити сваки удар тога непријатеља у ропцу. Моја и ваша војска, чију је храброст тај непријатељ довољно запамтио, биће овде уз вас на бранику достојанства народног као и реда и слободе у новој држави. Ја вам желим браћо Буњевци и Срби сваку срећу и сваки напредак који сте потпуно заслужили.<ref>Nepotpisani autor(novembar 2009). „Regent Aleksandar: Subotica je naša!“. Bunjevačke novine, br. 53. pp. 15</ref>}}
 
== Међуратно раздобље ==
Прослављена је 15. августа 1936. године у Суботици, "250 година од досељавања Буњеваца" у тај град. Том приликом су откривени споменици двојици буњевачких великана. Прво је откривен надгробни споменик [[др Паја Кујунџић|др Паји Кујунџићу]], над његовим гробом, а затим и попрсје "омиљеном буњевачком песнику" [[Анта Еветовић|Анти Еветовићу]], који се потписивао псеудонимом "Мирољуб". Тај споменик је дело кипара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]] и налази се пред католичком црквом Св. Терезије. Пригодни говор је одржао Марко Човић, на тему Еветовићевог писања. У програму је учествовало Певачко друштво "Невен" са пригодним композицијама.<ref>"Политика", Београд 16. август 1936. године</ref>
 
Већ првих дана у Краљевини СХС буњевачка интелигенција почела је радити на друштвеном и политичком организовању Буњеваца и ширењу хрватске националне свести међу њима. У ту сврху основала је Просветно друштво Невен, Буњевачко-шокачку странку и Удружење земљопоседника. Као реакцију на њихове активности Народна радикална странка је основала друштво Земљодилску касину и странку Земљодилску странку, која су окупљала прорежимске Буњевце. Као пандам листовима „Невен” и „Хрватске новине”, које су уређивали буњевачки Хрвати, радикалске власти су покренуле "Буњевачке новине", које су излазиле у два наврата: 1924-1927. и 1940-1941.<ref>
"Буњевачке новине" су излазиле 1924-27. и 1940<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/27?pageIndex=00004 "Време", 27. феб. 1940, стр. 4]. -{digitalna.nb.rs}-</ref>-41.
 
ПрослављенаМеђутим, у међусобном надметању око утицаја у буњевачким масама превагнула је она група Буњеваца, који су се изјашњавали Хрватима. У организацији Матице суботичке, која је окупљала хрватска друштва у Суботици, 15. августа 1936. године у Суботици, је прослављена "250 година од досељавања Буњеваца" у тај град. Том приликом су откривени споменици двојици буњевачких великана. Прво је откривен надгробни споменик [[др Паја Кујунџић|др Паји Кујунџићу]], над његовим гробом, а затим и попрсје "омиљеном буњевачком песнику" [[Анта Еветовић|Анти Еветовићу]], који се потписивао псеудонимом "Мирољуб". Тај споменик је дело кипара [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]] и налази се пред католичком црквом Св. Терезије. Пригодни говор је одржао Марко Човић, на тему Еветовићевог писања. У програму је учествовало Певачко друштво "Невен" са пригодним композицијама.<ref>"Политика", Београд 16. август 1936. године</ref>
 
"Буњевачке новине" су излазиле 1924-27. и 1940<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1940/02/27?pageIndex=00004 "Време", 27. феб. 1940, стр. 4]. -{digitalna.nb.rs}-</ref>-41.
 
== Након Другог светског рата ==