Вернер Херцог — разлика између измена

м
МИ
(Додате фотографије)
м (МИ)
}}
 
'''Вернер Херцог''' ([[5. септембар]] [[1942]]), [[Немачка|немачки]] је филмски режисер и сценариста.<ref>{{Cite web|url=https://germanculture.com.ua/famous-germans/werner-herzog/|title=Werner Herzog|website=German Culture|language=en-US|access-date=2020-05-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://time.com/5212236/werner-herzog-film-director-movies/|title=Werner Herzog Reflects on 50 Years of Filmmaking|website=Time|language=en|access-date=2020-05-13}}</ref> Херцог се сматра фигуром новог немачког биоскопа. У његовим филмовима често се налазе амбициозни протагонисти с немогућим сновима, <ref>"40 Great Actor & Director Partnerships: Klaus Kinski & Werner Herzog". ''Empire''. R</ref> људи с јединственим талентима у опскурним пољима или појединци који су у сукобу с природом. <ref>Mahmud, Jamil (30 September 2009). "Werner Herzog and his film language". ''The Daily Star''. Retrieved 19 June 2010.</ref>
 
Француски филмски стваралац [[Франсоа Трифо]] једном је Херцога назвао „најважнијим живим филмским режисером“.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50581849|title=Herzog on Herzog|last=Herzog, Werner, 1942-|date=2002|publisher=Faber and Faber|others=Cronin, Paul.|isbn=0-571-20708-1|location=London|oclc=50581849}}</ref> Амерички филмски критичар Роџер Еберт рекао је да Херцог „никада није створио ниједан филм који је компромитован, срамотан, снимљен из прагматичних разлога или незанимљив. Чак су и његови неуспеси спектакуларни. “<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/953867282|title=Awake in the dark : the best of Roger Ebert : reviews, essays, and interviews|last=Ebert, Roger,|others=Bordwell, David,|isbn=978-0-226-46086-4|edition=Second edition|location=Chicago|oclc=953867282}}</ref> Часопис ТимеТајм га је 2009. именовао једним од 100 најутицајнијих људи.<ref>{{Citation|title=A Time to Break Silence (4 April 1967)|url=http://dx.doi.org/10.1093/acref/9780195301731.013.33815|publisher=Oxford University Press|date=2009-09-30|accessdate=2020-10-09|isbn=978-0-19-530173-1}}</ref>
 
== Детињство ==
Херцог је рођен као Вернер Стипетић у [[Минхен|Минхену]], од Елизабете Стипетић, Аустријанке хрватског порекла, и Дитриха Херцога, који је био Немац. Када је Херцог имао две недеље, његова мајка се склонила у забачено баварско село Сахранг, након што је кућа до њихове куће уништена током савезничког бомбардирања у Другом светском рату.<ref>{{Cite journal|last=Youngman|first=Angela|date=2007-05|title=A breath of fresh air|url=http://dx.doi.org/10.12968/ftse.2007.6.3.23150|journal=5 to 7 Educator|volume=2007|issue=27|pages=20–21|doi=10.12968/ftse.2007.6.3.23150|issn=1746-7500}}</ref> У Сахрангу, Херцог је одрастао без текуће воде, тоалета и телефона. Никада није видео филмове, а није ни знао за постојање биоскопа све док путујући пројекциониста није дошао у једнособну школску кућу у Сахрангу.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/889726541|title=Werner Herzog : a guide for the perplexed|last=Herzog, Werner, 1942-|others=Cronin, Paul,|isbn=978-0-571-25977-9|edition=[Revised and updated edition]|location=London|oclc=889726541}}</ref> Када је Херцог имао 12 година, он и његова породица преселили су се у Минхен. Његов отац је напустио породицу у раној младости. Касније је усвојио очево презиме Херцог (на немачком „војвода“), за које је сматрао да звучи импресивније за режисера.<ref>{{Cite journal|last=Herzog|first=Werner|date=2014|title=Werner Herzog|url=http://dx.doi.org/10.5040/9780571343485|doi=10.5040/9780571343485}}</ref>
 
Исте године, Херцогу је речено да пева испред свог одељења у школи, а он је одлучно одбио и скоро избачен. До своје осамнаесте године, Херцог није слушао музику, није певао песме и није свирао инструменте. Касније је рекао да би лако дао десет година изсвог живота да би могаоможе да свира виолончело. У раној младости је доживео драматичну фазу у којој је прешао у католичанство, која је трајала само неколико година. Почео је да креће на дуга путовања, на нека од њих и пешице. Отприлике у то време знао је да ће бити филмски стваралац и научио је основе са неколико страница у енциклопедији која му је пружала „све што ми је требало да започнем“ као филмски стваралац - и то, и камеру од 35 мм коју је украо из Минхенске филмске школе.<ref>{{Cite journal|date=2014|title=Blasphemy and Mirages|url=http://dx.doi.org/10.5040/9780571343485.ch-002|journal=Werner Herzog|doi=10.5040/9780571343485.ch-002}}</ref> У коментару за jедан магазин, он каже, "Не сматрам то крађом. Била је то само потреба. Имао сам некакво природно право на камеру, алат са којим могу радити".
 
Током Херцегових последњих година средње школе, ниједна производна компанија није била вољна да преузме његове пројекте, па је радио у ноћној смени као заваривач у челичани да би зарадио средства за своје прве игране функције. По завршетку средње школе заинтригирао га је Конго након стицања независности, али је стигао само до југа [[Судан|Судана]] пре него што се озбиљно разболео. Док је снимао филмове, кратко је боравио на минхенском универзитету, где је студирао историју и књижевност.<ref>{{Cite journal|date=2016-12|title=LAS VEGAS SANDS CORP., a Nevada corporation, Plaintiff, v. UKNOWN REGISTRANTS OF www.wn0000.com, www.wn1111.com, www.wn2222.com, www.wn3333.com, www.wn4444.com, www.wn5555.com, www.wn6666.com, www.wn7777.com, www.wn8888.com, www.wn9999.com, www.112211.com, www.4456888.com, www.4489888.com, www.001148.com, and www.2289888.com, Defendants.|url=http://dx.doi.org/10.1089/glre.2016.201011|journal=Gaming Law Review and Economics|volume=20|issue=10|pages=859–868|doi=10.1089/glre.2016.201011|issn=1097-5349}}</ref>
 
Купио је кућу у Уједињеном Краљевству, где је научио енглески језик. Затим се преселио у [[Питсбург|Питсбург,]], [[Пенсилванија|Пенсилванију]].
 
Свој први кратки филм "[[Херкул]]" снимио је 1962. У школи је нагласак био на латинском и грчком, језицима које и даље чита.