Алан Тјуринг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
| напомене =
}}
MA guy Smelly
'''Алан Матисон Тјуринг''' ({{јез-ен| Alan Mathison Turing}}; [[Лондон]], [[23. јун]] [[1912]] — [[Чешир]], [[7. јун]] [[1954]]) био је енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног [[рачунарство|рачунарства]] — направио је концепт [[алгоритам]]а који се данас користи у свету, и рачунања помоћу [[Тјурингова машина|Тјурингове машине]], формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију [[Черч-Тјурингова теза|Черч-Тјурингове тезе]], наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.{{sfn|Beavers|2013|p=481}}<ref name="frs">{{Cite journal|last=Newman |first = M. H. A.|authorlink= Max Newman
 
'''Алан Матисон Тјуринг''' ({{јез-ен| Alan Mathison Turing}}; [[Лондон]], [[23. јун]] [[1912]] — [[Чешир]], [[7. јун]] [[1954]]) био је енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног [[рачунарство|рачунарства]] — направио је концепт [[алгоритам]]а који се данас користи у свету, и рачунања помоћу [[Тјурингова машина|Тјурингове машине]], формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију [[Черч-Тјурингова теза|Черч-Тјурингове тезе]], наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.{{sfn|Beavers|2013|p=481}}<ref name="frs">{{Cite journal|last=Newman |first = M. H. A.|authorlink= Max Newman
| doi = 10.1098/rsbm.1955.0019
| title = Alan Mathison Turing. 1912–1954
Линија 23 ⟶ 25:
| volume = 1
|pages=253-263|year=1955| jstor = 769256
}}</ref><ref name="AFP">{{cite news|title=Alan Turing&nbsp;– Time 100 People of the Century | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990624,00.html | work = Time | quote = Providing a blueprint for the electronic digital computer. The fact remains that everyone who taps at a keyboard, opening a spreadsheet or a word-processing program, is working on an incarnation of a Turing machine. |first = Paul |last=Gray |date=29. 3. 1999.}}</ref>{{sfn|Sipser|2006|p=137}}
 
Својим [[Тјурингов тест|Тјуринговим тестом]], дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала [[вјештачка интелигенција|вештачке интелигенције]]: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у [[Национална физичка лабораторија|Националној физичкој лабораторији]], а [[1947]]. године је прешао у [[Манчестерски универзитет]] да ради, углавном на софтверу, на [[Манчестерски Марк I|манчестерском Марку I]], за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.