Radu Roseti — разлика између измена

60 бајтова додато ,  пре 4 месеца
м
м (razne izmene)
 
=== Mladost i rane pripadnosti ===
Rođen u [[IasijuJaši|Jašiju]], Radu je bio deo boljarske porodice Roseti, kojoj je pripadao i Antonije Ruset, koji je bio princ Moldavije od 1675. godine do 1678.<ref>Sorin Iftimi, "Vechi turnuri ale Iașilor", in ''Monumentul'', Vol. IV, 2002, [n. p.]</ref> Nasuprot porodicnoj legendi, on nije poticao direktno od princa Antonija, vec Antonijevog brata, Kupara Konstantina.<ref>Sorin Iftimi, "Heraldică și arhitectură", in ''Monumentul'', Vol. VII, 2006, p. 498</ref> Pradeda ovog naucnika bio je Laskarake Ruset(1762-18380. Njegova karijera je dostigla vrhunac tokom ruske invazije 1806.godine, kada se, prema Ivanu Liprandiju, pokazao kao "jedinstven, ali posten i voljen od strane svih".<ref name="sasu">[[Alexandru Piru]], "Rosetti Radu", in Aurel Sasu (ed.), ''Dicționarul biografic al literaturii române'', Vol. II, p. 492. Pitești: [[Editura Paralela 45]]. {{page|year=2004|isbn=978-973-697-758-9|pages=}}</ref>{{sfn|Ornea|1988|pp=84-86}}
 
Rozijetijev otac, upravnik Radukanu Ruset Mladji, studirao je filozofiju u Minhenu.<ref name="sasu"/><ref>Bogdan-Duică, pp. 805–807; Călinescu, p. 677; Ornea (1988), p. 85</ref> Njegova majka Agle, Rusetova druga supruga, bila je kci Grigora Aleksandra Ghica. Poznata po svojoj lepoti, skolovala se za umetnika u Becu i po povratku, postala je vatreni rumunski nacionalista.<ref>Beldiman, pp. 139–143; Ornea (1988), pp. 85–86</ref> Njen suprug, iako generalno konzervativan, osecao je soldarnost sa svojim zemljoradnicima i trazio ukidanje kuluka. 1847.godine drzao se boljarskog projekta za stvaranje komercijalne banke.<ref name="zo87">{{harvnb|Ornea|1988|pp=87}}</ref>
 
Porodica je bila u vlasnistvuvlasništvu velikog imanja Kajuci, nedaleko od banje Slanik-Moldavija, koja je bila Raduov dom i dom njegove bracebraće i sestara.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=9–14, 30–31}}</ref> Iako mu je rumunski bio maternji jezik, Radu je naucionaučio grckigrčki od svoje bake sa oceveočeve strane. Kasnije je naucionaučio da tecnotečno govori francuski(njegov omiljeni jezik izrazavanjaizražavanja), engleski, nemackinemački, italijanski i spanskišpanski, stekao je odredjenoodređeno znanje latinskog jezika, a od 1888. i staroslovenskog jezika.<ref>Rosetti, pp. 16, 45. See also Ornea (1988), pp. 87–88, 95–96</ref> Studirao je u IasijuJašiju, ZeneviŽenevi, Tuluzu (gde je zavrsiozavršio srednju skoluškolu) i Parizu,<ref name="sasu"/> a njegova jedina diploma bila je diploma Bacalaureat.<ref>{{harvnb|Boia|2010|pp=292}}; Ornea (1988), pp. 87–88, 89–90</ref> Tokom svog boravka u SvajcarskojŠvajcarskoj, indirektno je bio svedok pada Francuske, predajom Armije de l'Est; tada je postao veoma zainteresovan za konzervativnu i legitimisticku politiku, svercujucišvercujući oruzjeoružje u Navaru tokom TrecegTrećeg karlistickogkarlističkog rata.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=14–16}}</ref>
 
Po povratku kucikući ublazioublažio je svoj reakcionarski stav. Kao stošto je Radu MladjiMlađi primetio, njegov otac je postao "progresivni konzervativac" koji se divio "drzavnomdržavnom socijalizmu".<ref>{{harvnb|Rosetti||p=15, 24, 56}}</ref> Protiv tradicionalista i elitista kao stošto su oni iz skoleškole Junimea, Radu Stariji je navodno verovao da je boljarska privilegija bila prokletstvo i insistirao da bi i aristokrate trebalo da zaradjujuzarađuju za zivotživot.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=14–15, 172–173}}</ref> Dok je podrzaopodržao spjanjespajanje Moldavije sa susednom VlaskomVlaškom u ujedinjenje knezevinekneževine (iz 188811881. Kraljevine Rumunije), zadrzaozadržao je konzervativnu nenaklonost prema Vlasima, posmatrajuciposmatrajući Moldavce kao strukturalno superiornije.<ref>{{harvnb|Boia|2010|pp=67-68}}; Rosetti, p. 15</ref>
 
Radu je nasledio Kajuci nakon Radukanuove smrti u junu 1872, koristio je sumešume za lov, a uglavnom je lovio jasucijašući konja.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=14}}</ref> Bio je domacindomaćin vaznimvažnim licnostimaličnostima u rumunskom javnom zivotuživotu, tako je "obradio"„obradio” i clanovečlanove Nacionalne liberalne stranke, kao i opozicione konzervativne partije.<ref>{{harvnb|Rosetti||p=22–25}}</ref> ZrtvujuciŽrtvujući svoje snove o tome da postane inzenjerinženjer kako bi nadgledao svoje nasledjenasleđe, Roseti se nadao da ce modernizovati Kajuci tokom tranzicije od manorijalizma do punog kapitalizma. U nemogucnosti da prilagodi svoj nacinnačin zivotaživota, na kraju je podledaopodlegao pritiscima trzistatržišta.<ref>{{harvnb|Ornea|1988|pp=87-89}}; Rosetti, pp. 11–14, 21–22, 29–30</ref>
 
== Reference ==